Болести у одраслом добу имају узрок у периоду пре рођења. Труднице, ево шта треба да знате

Мајчине навике у исхрани током трудноће, количина протеина коју она уноси у организам или пак избегава, имају пресудан утицај на здравствене карактеристике детета. Професор доктор Милош Жарковић са Клинике за ендокринологију дијабетес и болести метаболизма у Београду, указује на те неправилности и скреће пажњу на важност правилног режима исхране трудница.

– Један од првих људи који су промовисали концепт да болести у одраслом добу имају узрок у феталном периоду, пре рођења, док је дете још у материци, био је доктор Дејвид Баркер, па је овај концепт познат као Баркерова хипотеза. Показано је да је мала тежина на рођењу удружена са бројним болестима у одраслом добу као што су шећерна болест, гојазност, повишен крвни прииск, коронарна болест, малигне болести и менталне болести. Ово је последица такозване „пластичности развоја“ која представља могућност једна иста генетска структура генерише различите карактеристике организма у зависности од утицаја спољашње средине. Процес је најизраженији у периоду пре рођења, али се наставља и током детињства- истиче професор доктор Милош жарковић.

Научно је доказана веза између количине хране коју мајка уноси током трудноће и одлика беба.

– Уколико пре рођења фетус пати због недостатка хране, он се припрема за лоше услове живота, мењајући структуру и функцију органа, да би побољшао могућност преживљавања у спољном свету. Ово значи да догађаји који се дешавају у току раног развоја доводе до промена које трају целог живота. Ово је доказано на бројним студијама које су укључивала периоде гладовања мајки, као што су били Холандска гладна зима и период опсаде Лењинграда- додаје професор.

Кључна улога протеина

Подједнако важно као количина, јесте и врста хране коју будуће маме конзумирају.

– Ако трудница не уноси довољно протеина, долази до адаптационих промена постељице, и фетуса. Та деца су изложена већим концетрација глукокортикоида, који трајно мењају бројне карактерсистике организма, посебно мозга и бубрега.

Бубрези због тога више апсорбују натријум док се делови мозга одговорни за стрес и афектину финкцију, расположење. Ово касније доводи до тога да та деца као одрасли људи болују од хипертензије – истиче наш саговорник.

Зато труднице треба да уносе храну богату протеинима. У првом реду то су јаја, риба, пилетина, ћуретина, црвено месо и млечни прозиводи са ниским процентом масти.

– За здраво потомство неопходно је да мајка уноси довољно протеина и енергије током целе трудноће, као и да се са здравом исхраном настави и током детињства. Превише хране у детињству ће погоршати проблеме настале пре рођења, док ће оптималан унос хране са довољно протеина, два грама на килограм до пубертета, ублажити настале проблеме – додаје професор Жарковић.

Стрес, алкохол и дуван имају бројна нежељена дејства од којих маме морају да заштите своје бебе током трудноће.

– Треба имати у виду да и физички и психички стрес, злоупотреба алкохола и дувана такође трајно мењају функцију и структуру органа фетуса. За алкохол је познато доводи до алкохолне болести фетуса, која, између осталог, обухвата срчане мане, деформитете зглобова, удова и прстију, слаб физички раст пре и после рођења, проблеме са видом или слухом, док дуван такође изазива адаптационе промене због повећања угљен моноксида у крви – наглашава професор доктор Милош Жарковић.

Зато будуће маме, решите се лоших навика и сачувајте здравље ваших беба.

Извор: Жена Блиц