Majčine navike u ishrani tokom trudnoće, količina proteina koju ona unosi u organizam ili pak izbegava, imaju presudan uticaj na zdravstvene karakteristike deteta. Profesor doktor Miloš Žarković sa Klinike za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma u Beogradu, ukazuje na te nepravilnosti i skreće pažnju na važnost pravilnog režima ishrane trudnica.
– Jedan od prvih ljudi koji su promovisali koncept da bolesti u odraslom dobu imaju uzrok u fetalnom periodu, pre rođenja, dok je dete još u materici, bio je doktor Dejvid Barker, pa je ovaj koncept poznat kao Barkerova hipoteza. Pokazano je da je mala težina na rođenju udružena sa brojnim bolestima u odraslom dobu kao što su šećerna bolest, gojaznost, povišen krvni priisk, koronarna bolest, maligne bolesti i mentalne bolesti. Ovo je posledica takozvane „plastičnosti razvoja“ koja predstavlja mogućnost jedna ista genetska struktura generiše različite karakteristike organizma u zavisnosti od uticaja spoljašnje sredine. Proces je najizraženiji u periodu pre rođenja, ali se nastavlja i tokom detinjstva- ističe profesor doktor Miloš žarković.
Naučno je dokazana veza između količine hrane koju majka unosi tokom trudnoće i odlika beba.
– Ukoliko pre rođenja fetus pati zbog nedostatka hrane, on se priprema za loše uslove života, menjajući strukturu i funkciju organa, da bi poboljšao mogućnost preživljavanja u spoljnom svetu. Ovo znači da događaji koji se dešavaju u toku ranog razvoja dovode do promena koje traju celog života. Ovo je dokazano na brojnim studijama koje su uključivala periode gladovanja majki, kao što su bili Holandska gladna zima i period opsade Lenjingrada- dodaje profesor.
Ključna uloga proteina
Podjednako važno kao količina, jeste i vrsta hrane koju buduće mame konzumiraju.
– Ako trudnica ne unosi dovoljno proteina, dolazi do adaptacionih promena posteljice, i fetusa. Ta deca su izložena većim koncetracija glukokortikoida, koji trajno menjaju brojne karaktersistike organizma, posebno mozga i bubrega.
Bubrezi zbog toga više apsorbuju natrijum dok se delovi mozga odgovorni za stres i afektinu finkciju, raspoloženje. Ovo kasnije dovodi do toga da ta deca kao odrasli ljudi boluju od hipertenzije – ističe naš sagovornik.
Zato trudnice treba da unose hranu bogatu proteinima. U prvom redu to su jaja, riba, piletina, ćuretina, crveno meso i mlečni prozivodi sa niskim procentom masti.
– Za zdravo potomstvo neophodno je da majka unosi dovoljno proteina i energije tokom cele trudnoće, kao i da se sa zdravom ishranom nastavi i tokom detinjstva. Previše hrane u detinjstvu će pogoršati probleme nastale pre rođenja, dok će optimalan unos hrane sa dovoljno proteina, dva grama na kilogram do puberteta, ublažiti nastale probleme – dodaje profesor Žarković.
Stres, alkohol i duvan imaju brojna neželjena dejstva od kojih mame moraju da zaštite svoje bebe tokom trudnoće.
– Treba imati u vidu da i fizički i psihički stres, zloupotreba alkohola i duvana takođe trajno menjaju funkciju i strukturu organa fetusa. Za alkohol je poznato dovodi do alkoholne bolesti fetusa, koja, između ostalog, obuhvata srčane mane, deformitete zglobova, udova i prstiju, slab fizički rast pre i posle rođenja, probleme sa vidom ili sluhom, dok duvan takođe izaziva adaptacione promene zbog povećanja ugljen monoksida u krvi – naglašava profesor doktor Miloš Žarković.
Zato buduće mame, rešite se loših navika i sačuvajte zdravlje vaših beba.
Izvor: Žena Blic