Брат

Мом пријатељу Полу брат је за Божић поклонио ауто. На Бадње вече када је изашао из канцеларије на улицу, око његових сјајних нових кола обилазио је неки дечкић, загледао их и дивио им се. “Да ли су то Ваша кола, господине”, упитао је.
Пол је климнуо главом. “Добио сам их од брата за Божић.” Дечак је био запањен: “Хоћете да кажете да Вам их је брат дао и да Вас она нису коштала ни цента? Знате, желео бих…” Оклевао је.9315_456108341163976_844526022_n
Пол је био сигуран да зна шта би он желео. Желео би да има таквог брата. Али оно што је тај дечак рекао, потресло је Пола до сржи.
“Желео бих”, наставио је дечак, “да могу да будем такав брат.” Пол је изненађено погледао дечака, а затим сасвим спонтано запитао: “Да ли би волео да се провозаш у мом аутомобилу?”
“Како да не бих!”
После краће вожње, дечак се окренуо и ужареног погледа замолио: “Господине, да ли бисте били добри да возите до моје куће?”
Пол се смешкао. Мислио је да зна ста дечак жели. Жели да покаже суседима да може кући да се довезе у великом аутомобилу. Међутим, Пол је поново погрешио. “Молим Вас да станете испред оних двају степеника”, рекао је дечак.
Журно се попео. Убрзо затим, Пол је чуо да се враћа, али није ишао брзо. Носио је свог малог брата који је био богаљ. Ставио га је на доњи степеник и показао му кола.
“Видиш Бади, управо како сам ти рекао. Брат му их је поклонио за Божић и нису га коштала ни цента. Једнога дана ја ћу ти поклонити баш таква… и онда ћеш и сам моћи да видиш све те лепе ствари које се за Бозић стављају у излоге, а које сам покушавао да ти опишем.”
Пол је изашао и ставио дечака на предње седиште у колима. Старији брат, блиставих очију, попео се поред њега, па су њих тројица кренули у незаборавну празничну вожњу!
Те Бадње вечери Пол је схватио на шта је Исус мислио кад је рекао: “Сретнији је онај који даје…”

Ден Кларк
из књиге “Мелем за душу”,
Народна књига, 1997.
“Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорности,
а највише изгледа да је нађу и сачувају
имају они који је траже у заједничкој срећи
што већег броја људи са којима их живот везује.”
(Иво Андрић)

znakoviporedputa.com/