„Брига о себи“ није довољна помоћ исрцпљеним мајкама

10 марта, 2021

Седела сам на кревету и замишљено зурила у телефон, палцем, као робот, превлачећи инстаргамске објаве мајки које очигледно све раде боље од мене. Леђа су ме болела од неудобног положаја, али прилагођавање тела удобнијем ставу деловало је као превише посла. Из ходника се зачуо гласић: „Мама, не могу да спавам“, а све што сам могла да процедим било је „У реду, душо.“ Без понуђених решења, без речи утехе. Јер су ми понестала решења, понестале су ми речи.


Опрезно, мој слатки супруг је питао: „Душо? Добро си?“

Размотрила сам питање. Тихо сам се пробијала кроз маглу менталног терета који ме је угњетавао и притискао – непрестаном бригом, кривицом, стресом.

Помислила сам на како многе жене одговарају на ово питање. „Одлично! Како си ти?“ Ово можда изговарамо пренаглашено не би ли смо звучале што искреније. А одговор за који све знамо да је искрен и прави, када осећамо да је у реду што смо рањиве, је следећи:

Исцрпљена сам.

Измождена сам.

А тога чак нисам ни свесна.

Али не смем да се жалим. Срећна сам на много начина. Волим што сам мајка. Волим свој живот.

Те, уместо да све изнесем усмеравајући се ка рањивим деловима свог бића, једноставно одговарам: „Добро сам, душо. Данас је било само… напорно.“

„У реду, хајде да видимо шта би овог викенда могла да радиш сама неколико сати.“ Прихватио је моју девизу да је „брига о себи важна за маме“ и труди се да ми помогне да је спроведем у дело.
„Брига о себи“ није довољна помоћ исрцпљеним мајкама

Али истина је да брига о себи није довољна. И време је да престанемо да понављамо да ће маме само основном бригом о себи моћи да пониште године културе у којој се боримо са небројеним обавезама и као последицу осећамо исцрпљеност.

Не постоји купка која ће омекшати непрестани притисак анксиозности.

Не постоји „женски викенд“ који ће нулирати осећај изолације последњег тромесечја проведеног без икакве помоћи.

Не постоји дремка која ће повратити енергију изливену у покушај успостављања равнотеже између каријере и мајчинства.

Не постоји чаша вина која ће олакшати акумулирајуће дејство свих тегоба за које „нисмо имале времена да посетимо лекара“.

Маме су исцрпљене, и друштво је то које треба да почне да се брине.

Истраживање из 2019. године о положају мајки показало је да се 51% мајки осећа обесхрабрено када је у питању усклађивање стреса на послу са мајчинством. Отприлике једна трећина мама каже да њихово физичко и ментално здравље трпи. 85% мајки је рекло да им друштво не пружа довољно добру подршку.

Осамдесет и пет процената.

Друштво тражи да одгајате и негујете децу у средини која не негује вас.

Па, драге маме, молим вас, почујте ово: Не умишљате да сте изнурене. Али није ваша кривица што мислите да умишљате.

Изнурене сте од оног тренутка када сте објавиле да сте трудне или да планирате да усвојите дете. Биле сте бомбардоване саветима и причама о томе како ће страшно бити надолазеће искуство, саветима и причама који вам нису били потребни.

Изнурене сте зато што сте морале да се вратите на посао пре него што сте биле заиста спремне, а затим што сте осећале грижу савести јер нисте могле да дојите своју бебу довољно дуго.

Изнурене сте, јер се се осећате као да морате непрекидно да оправдавате своју одлуку што сте се одрекле плаћеног рада.

Изнурене сте, јер једете остатке оброка за ручак.

Изнурене сте, јер непрестано осећате притисак да треба да проведете довољно времена истински присутне са својом децом, као и да имате чист и уредан дом.

Изнурене сте, јер након целодневног пажења деце осећате како би требало да будете свеже, секси и доступне за свог партнера.

Изнурене сте, јер су вести исцрпљујуће и поражавајуће.

Изнурене сте јер не прође ни један дан да вас нешто не подсети на тежину коју сте добиле у трудноћи и коју још нисте изгубиле, на савршено тело које сте изгубиле.

Изнурене сте, јер непрестано читате и слушате нове савете о „најбољем“ начину за подизање детета и то како да га уравнотежите са контрадикторним саветима маме и свекрве.

Изнурене сте, јер без обзира на то колико сте се путовања одрекле, још увек не можете да пронађете начин да се извучете из дугова.

Изнурене сте, јер знате да ваше дете не би требало да гледа још цртаћа на ТВ-у, али једноставно не знате како да спремите вечеру ако му не дозволите.

Изнурене сте, јер ваша трећа бебиситерка у два месеца затражила је двонедељни одмор, а листа чекања за вртиће је невероватно дугачка.

Изнурене сте, јер вам недостају пријатељи.

Рекла сам већ, али ћу рећи опет: Маме, не радите ништа лоше. Све је тако напорно.

И то што сте изнурене није ваша кривица.

Неки одговори на ове проблеме су очигледни, али многи нису. Јер ово нису проблеми које сте саме створиле. Ово су манифестације културалних недостатака које сламају маме. Иако није исправно или фер, на нама је да решимо ове проблеме, јер изгледа да нико други неће.

Не ради се о купању у миришљавој купки, и сигурно не о још једној чаши вина увече.

Ради се о рањивости.

Ради се о одбијању идеје да морате да будете савршене мајке и супруге.

Ради се о томе да треба да будете аутентичне, макар то значило да сте аутентично сломљене.

Ради се о томе да треба да будете искрене.

Ако нисте имале прилику да гледате  Brene Brown’s Netflix special, свесрдно вам препоручујем. Она овде говори о томе колико је храбро бити рањива. У интервјуу из 2013. године, Браун каже:

„Рањивост је показивање и приказивање себе онаквим какве смо. Тешко је то учинити када смо преплашене због онога како нас људи могу видети или о нама мислити. Када нас подстиче страх од онога што други мисле или од оног гремлина који непрестано шапуће: „Ниси довољно добра“, тешко је показати рањивост. Одустајемо због своје сопствене вредности, уместо да се заузмемо за њу.“

Али маме, шта ако почнете да се заузимате за себе? Чак и ако вам је кућа неуредна. Чак и када ваше мало дете прави сцену у супермаркету. Чак и када све изгледа као да се распада.

Шта ако устанете, упркос том хаосу, и заузмете се за себе?

Говорећи не.

Тражећи помоћ.

Говорећи о својим потребама, без извињења.

Подржавајући остале мајке да ураде исто.

Можда ће вас у почетку игнорисати. Можда ће неко превртати очима. Али бити рањив – показујући то, поседујући своју сопствену причу и подржавајући друге мајке да се залажу за себе, почећемо да ствари померамо ка бољем.

Бити рањива је невероватно непријатно, а добра вест је да нико на овој планети није храбрији од мајке.

Спустите свој гард, маме. Неће бити лако. Али ваша храброст ће надахнути друге маме и, пре него што тога постанете свесне, учинићемо културни помак.

А онда заиста можемо да уживамо у тој купки са мехурићима.

Текст превела Милена Младеновић

Извор: Центарзамаме

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама