Недавно ми је скренуо пажњу један добар напис на порталу Зелена учионица о значају читања и његовој улози у развоју критичког мишљења, образовања, интелигенције и самосталности. То ме је подстакло да се сетим Реја Бредберија и његовог чувеног дистопијског (такође и научнофантастичног и филозофско-алегоријског) романа „Фаренхајт 451“. Иако је дело настало пре више од седам деценија, порука о опасностима цензуре, површног живота и технолошког поробљавања остаје више него актуелна и данас, у свету који је истовремено преплављен информацијама и лишен дубине размишљања.
Роман описује друштво у којем се књиге сматрају опасним и у којем ватрогасци, уместо да гасе ватру, пале књиге. Главни лик, Гај Монтаг, и сам ревносни „ватрогасац“ и послушни извршитељ, шраф у систему, човек је који живи у таквом свету, али се у њему, након сусрета са Кларисом, девојком чија је породица потпуно различита од окружења (коју ће ударити аутомобил и убити је), постепено буде сумња, празнина и незадовољство. Монтагова жена, Милдред, живи потпуно уклопљена у површност савременог живота – непрекидно гледа телевизију, слуша радио и избегава дубоку интеракцију са околином. Људи око њих не читају, не размишљају критички и не траже истинско разумевање живота. Бредбери описује свет у којем су разговори плитки, брзе вожње и телевизија замена за личну рефлексију, а књиге су постале симбол опасности и субверзије. И зато их, како то проповеда и Монтагов претпостављени на послу, треба спалити и уништити. Али, без обзира на губитке које доживљава, Монтаг ће наћи начин да се супротстави и да се у тој борби удружи са другим људима који не пристају на „зомбирање“. Чак и тако што ће садржаје књига учити напамет, како би их сачували од заборава! Иако измишљени футуристички град на крају страда у ратном сукобу, ипак остаје нада да ће људи који су садржаје књига сачували у својим главама, попут феникса који се рађа из властитог пепела – започети нови живот и спасти човечанство. У том смислу, Реј Бредбери је оптимистичнији од Хакслија и Џорџа Орвела у романима „Врли нови свет“ и „1984“.
Актуелност романа данас види се у неколико слојева. Прво, технологија и медији у савременом друштву, мада различити од Бредберијевих зидних телевизора и „шкољка-радија“, исто тако могу изазвати површност размишљања и зависност од „непрекидних“ информација. Социјалне мреже, алгоритми и дигитални садржаји понекад делују као нови механизам цензуре – без директног забрањивања, већ у смислу обликовања онога што смо спремни да видимо, мислимо и осећамо. Монтагова криза свести и потрага за смислом кроз књиге подсећа нас на важност очувања слободе мишљења и унутрашње рефлексије у време дигиталног „збуњивања“.
Други слој актуелности односи се на однос друштва према знању и култури. У Бредберијевом роману, људи одбацују књиге и културу, а тиме и способност критичког мишљења. Данас се, иако у другачијем облику, сусрећемо са сличним тенденцијама – поједностављивање знања, инфлаторна количина информација и површни приступ образовању и култури. Монтагова интроспекција и страх од губитка интелектуалне слободе подсећају да је права вредност знања у његовом дубоком разумевању и примени, а не само у прикупљању и гомилању података.
Трећи аспект је питање личне одговорности и храбрости. Монтаг, инспирисан Кларисом, одлучује да преиспита свој живот, ризикује и иде против система. Данас, у свету где су информације доступне али често спрегнуте са идеологијама, потреба за људима који имају храброст да сазнају, критички размишљају и делују је и даље непроцењива. Бредбери нас подсећа да слобода не зависи од овог или оног закона, већ од личне одлуке и спремности да се супротставимо пасивности.
На крају, „Фаренхајт 451“ остаје актуелан јер показује да је опасност од губитка дубинског мишљења универзална и ванвременска. Читање, књиге и култура некад могу да се прихвате и као обавеза, али пре свега заштита од духовне и интелектуалне апатије. Монтагова потрага за знањем и спасавање књига, као и покушај да се изгради друштво које вреднује памћење и интелект, делују као упозорење и инспирација. У време када информације прете да надјачају разумевање, Бредберијев роман нас учи да истинска слобода зависи од способности да мислимо, преиспитујемо и чувамо културну баштину.
Седамдесет година након настанка, „Фаренхајт 451“ и даље може бити огледало наше садашњости и водич за будућност у којој читање и критичко размишљање остају основа истинске слободе. Једна отворена књига шире је и светлије пространство од читаве цивилизације која је заборавила да мисли.
Реченица која се приписује Реју Бредберију, нисам сигуран да ју је он изговорио, али савршено пристаје уз оно што нам је, у овом, као и осталим, романима оставио: „Чак и не морате палити књиге да бисте уништили културу. Довољно је да их људи престану читати!“
Аутор је проф. српског језика и књижевности из Бора