Nedavno mi je skrenuo pažnju jedan dobar napis na portalu Zelena učionica o značaju čitanja i njegovoj ulozi u razvoju kritičkog mišljenja, obrazovanja, inteligencije i samostalnosti. To me je podstaklo da se setim Reja Bredberija i njegovog čuvenog distopijskog (takođe i naučnofantastičnog i filozofsko-alegorijskog) romana „Farenhajt 451“. Iako je delo nastalo pre više od sedam decenija, poruka o opasnostima cenzure, površnog života i tehnološkog porobljavanja ostaje više nego aktuelna i danas, u svetu koji je istovremeno preplavljen informacijama i lišen dubine razmišljanja.
Roman opisuje društvo u kojem se knjige smatraju opasnim i u kojem vatrogasci, umesto da gase vatru, pale knjige. Glavni lik, Gaj Montag, i sam revnosni „vatrogasac“ i poslušni izvršitelj, šraf u sistemu, čovek je koji živi u takvom svetu, ali se u njemu, nakon susreta sa Klarisom, devojkom čija je porodica potpuno različita od okruženja (koju će udariti automobil i ubiti je), postepeno bude sumnja, praznina i nezadovoljstvo. Montagova žena, Mildred, živi potpuno uklopljena u površnost savremenog života – neprekidno gleda televiziju, sluša radio i izbegava duboku interakciju sa okolinom. Ljudi oko njih ne čitaju, ne razmišljaju kritički i ne traže istinsko razumevanje života. Bredberi opisuje svet u kojem su razgovori plitki, brze vožnje i televizija zamena za ličnu refleksiju, a knjige su postale simbol opasnosti i subverzije. I zato ih, kako to propoveda i Montagov pretpostavljeni na poslu, treba spaliti i uništiti. Ali, bez obzira na gubitke koje doživljava, Montag će naći način da se suprotstavi i da se u toj borbi udruži sa drugim ljudima koji ne pristaju na „zombiranje“. Čak i tako što će sadržaje knjiga učiti napamet, kako bi ih sačuvali od zaborava! Iako izmišljeni futuristički grad na kraju strada u ratnom sukobu, ipak ostaje nada da će ljudi koji su sadržaje knjiga sačuvali u svojim glavama, poput feniksa koji se rađa iz vlastitog pepela – započeti novi život i spasti čovečanstvo. U tom smislu, Rej Bredberi je optimističniji od Hakslija i Džordža Orvela u romanima „Vrli novi svet“ i „1984“.
Aktuelnost romana danas vidi se u nekoliko slojeva. Prvo, tehnologija i mediji u savremenom društvu, mada različiti od Bredberijevih zidnih televizora i „školjka-radija“, isto tako mogu izazvati površnost razmišljanja i zavisnost od „neprekidnih“ informacija. Socijalne mreže, algoritmi i digitalni sadržaji ponekad deluju kao novi mehanizam cenzure – bez direktnog zabranjivanja, već u smislu oblikovanja onoga što smo spremni da vidimo, mislimo i osećamo. Montagova kriza svesti i potraga za smislom kroz knjige podseća nas na važnost očuvanja slobode mišljenja i unutrašnje refleksije u vreme digitalnog „zbunjivanja“.
Drugi sloj aktuelnosti odnosi se na odnos društva prema znanju i kulturi. U Bredberijevom romanu, ljudi odbacuju knjige i kulturu, a time i sposobnost kritičkog mišljenja. Danas se, iako u drugačijem obliku, susrećemo sa sličnim tendencijama – pojednostavljivanje znanja, inflatorna količina informacija i površni pristup obrazovanju i kulturi. Montagova introspekcija i strah od gubitka intelektualne slobode podsećaju da je prava vrednost znanja u njegovom dubokom razumevanju i primeni, a ne samo u prikupljanju i gomilanju podataka.
Treći aspekt je pitanje lične odgovornosti i hrabrosti. Montag, inspirisan Klarisom, odlučuje da preispita svoj život, rizikuje i ide protiv sistema. Danas, u svetu gde su informacije dostupne ali često spregnute sa ideologijama, potreba za ljudima koji imaju hrabrost da saznaju, kritički razmišljaju i deluju je i dalje neprocenjiva. Bredberi nas podseća da sloboda ne zavisi od ovog ili onog zakona, već od lične odluke i spremnosti da se suprotstavimo pasivnosti.
Na kraju, „Farenhajt 451“ ostaje aktuelan jer pokazuje da je opasnost od gubitka dubinskog mišljenja univerzalna i vanvremenska. Čitanje, knjige i kultura nekad mogu da se prihvate i kao obaveza, ali pre svega zaštita od duhovne i intelektualne apatije. Montagova potraga za znanjem i spasavanje knjiga, kao i pokušaj da se izgradi društvo koje vrednuje pamćenje i intelekt, deluju kao upozorenje i inspiracija. U vreme kada informacije prete da nadjačaju razumevanje, Bredberijev roman nas uči da istinska sloboda zavisi od sposobnosti da mislimo, preispitujemo i čuvamo kulturnu baštinu.
Sedamdeset godina nakon nastanka, „Farenhajt 451“ i dalje može biti ogledalo naše sadašnjosti i vodič za budućnost u kojoj čitanje i kritičko razmišljanje ostaju osnova istinske slobode. Jedna otvorena knjiga šire je i svetlije prostranstvo od čitave civilizacije koja je zaboravila da misli.
Rečenica koja se pripisuje Reju Bredberiju, nisam siguran da ju je on izgovorio, ali savršeno pristaje uz ono što nam je, u ovom, kao i ostalim, romanima ostavio: „Čak i ne morate paliti knjige da biste uništili kulturu. Dovoljno je da ih ljudi prestanu čitati!“
Autor je prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora