Лични став

„Лоши наставници су припрема за живот. Као горак лек. Као шамар у стању шока“

Сећам се, имала сам девет година. И крала сам мами жваке из торбе. Морала сам да их носим једној Ивони

Ево, већ 30 година се питам – зашто наставници ЋУТЕ? Зашто са стидом гледају деци у очи?

Данка, Данице, звездице. Чувај нас.

Не могу да ћутим. Нећу. Јер ја сам професор. Остављен ми је завет да МИСЛИМ својом главом

„Да је ишта ваљала, родила би мушко“

Професорка српског језика: Речима зарађујемо свој хлеб

Учитељица родитељима ”неуспешног детета”: Деца која имају потешкоћа су баш она којих се учитељи највише сећају

Зашто је срамота платити учитеље?

Из угла наставнице: Докле ћемо ћутке прихватати све налоге, чак и оне очигледно наопаке?

Школа је, у оваквом друштву, као Кевин из филма „Сам у кући“

Жао ми је деце која не смеју да покисну

Чекај, како то мислиш – зашто је ћуталa?!

Кешански: Зашто децу учите разломке, а не учите их да не буду бахати?