Приче

НЕВЕРОВАТНА прича: ”Зар смо ми стварно глупљи од инсеката?!”

Емир је био дете улице, раскрснице, дете које није имало перспективу, ничије дете. А ено га сада…

Д је код мене дошао у петом разреду. Имао је несрећу да се одраста са мајком неспремном за живот, а систем за њега није марио

Једне ноћи, учитељица је уснила сан. А у том сну, појавила се једна другачија школа

Код моје бабе, увек је све било на свом месту. Осим бабе

Нил Гејмен: Имамо обавезу да читамо НАГЛАС нашој деци. Да им читамо оно у чему уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни

Сви, дакле, имамо капацитете да будемо добри и осећајни. Где их на крају изгубимо или ко нам их угаси?

„Од варварства до лепоте“ – како ученици Тринаесте гимназије мењају свој крај и цео град

Јавите Соњи…

Данас сам по други пут видела децу с шибицама. У трошној кући на обронцима Звездаре, на чијем улазу пише Свратиште

Првог јануара она са дна ормара вади једну кесу. У њој је бела хаљина и фотографија.

Момо Капор: Изгубљене су све вере, сем религије стицања

Славско јутро. Ускоро ће из собе, боса и чупава, изаћи унука. Не могу да замислим место боље од овог…

„Никада се не бих вратила у својих 18. Ни по коју цену. Та тиранија тренутка који делује као да је пресудан, неподношљива је.“