Једног дана један врло богат човек попео се у поткровље своје куће у потрази за неком наградом коју је давно добио као пословни човек године. Копајући по кутијама, наиђе на малу свеску свога сад већ одраслог сина. Био је то његов дневник.
Не сећам се да сам је икада видео, помисли он. Листајући, лице му обасја осмех и очи му заискрише. Странице су га на тренутак вратиле у прошлост, када је кућом одјекивао смех осмогодишњег дечака. На неке догађаје потпуно је заборавио. Читајући дневник, постајао је све озбиљнији. Увидео је да је у детињству његовог сина било и тужних раздобља, којих се он као отац није сећао. Али како је то могуће? – упитао се. Па ја на то нисам тако гледао.
Тад се сети да је и он водио дневник, додуше пословни, па оде по њега у кућну библиотеку. С једне од полица извуче велику књигу у кожном повезу с позлаћеним иницијалима и положи је на сто поред дневника на којем је оловком било једноставно написано име његовог сина.
Отворио свој дневник на месту на којем је писало:
– Протраћио цели дан. Био с сином у риболову, ништа нисам упецао!
Потом, листајући синовљев дневник потражи исти тај датум и прочита речи свога сина:
– Био с татом у риболову. Најлепши дан у мом животу!
Целом свету можете бити само једна од особа, али свом детету, можете бити цео свет.
Isplakah se k’o kiša! Moji klinci se igraju na telefonima, a ja se u trenu vratih u moje srećno detinjstvo …
Poljubite svoje dete, jer će brzo porasti❣️