Jednog dana jedan vrlo bogat čovek popeo se u potkrovlje svoje kuće u potrazi za nekom nagradom koju je davno dobio kao poslovni čovek godine. Kopajući po kutijama, naiđe na malu svesku svoga sad već odraslog sina. Bio je to njegov dnevnik.
Ne sećam se da sam je ikada video, pomisli on. Listajući, lice mu obasja osmeh i oči mu zaiskriše. Stranice su ga na trenutak vratile u prošlost, kada je kućom odjekivao smeh osmogodišnjeg dečaka. Na neke događaje potpuno je zaboravio. Čitajući dnevnik, postajao je sve ozbiljniji. Uvideo je da je u detinjstvu njegovog sina bilo i tužnih razdoblja, kojih se on kao otac nije sećao. Ali kako je to moguće? – upitao se. Pa ja na to nisam tako gledao.
Tad se seti da je i on vodio dnevnik, doduše poslovni, pa ode po njega u kućnu biblioteku. S jedne od polica izvuče veliku knjigu u kožnom povezu s pozlaćenim inicijalima i položi je na sto pored dnevnika na kojem je olovkom bilo jednostavno napisano ime njegovog sina.
Otvorio svoj dnevnik na mestu na kojem je pisalo:
– Protraćio celi dan. Bio s sinom u ribolovu, ništa nisam upecao!
Potom, listajući sinovljev dnevnik potraži isti taj datum i pročita reči svoga sina:
– Bio s tatom u ribolovu. Najlepši dan u mom životu!
Celom svetu možete biti samo jedna od osoba, ali svom detetu, možete biti ceo svet.