Чија су наша деца?

Трибина о контроверзама Породичног и Грађанског законика одржана је синоћ на Трибини младих Културног центра Новог Сада, где је актуелна тема и стручност уводничара привукла две стотине људи да чују аргументе зашто су измене које се спремају у оквиру ових закона погубне за, на првом месту, родитеље, али и уопште за све грађане наше земље. Повод за разговор су биле радикалне промене које се предлажу у породичном законодавсту и које дубоко задиру у интиму грађана.
zoran-milivojevic-2

“Тако, доношењем оваквих измена у поменутим законима, не би били подривени само темељи породице као прве и основне институције друштва, већ и сама демократија која се заснива на томе да се “народ пита”, што је амерички председник Линколн изразио сажетом формулом: владавина народа, од народа и за народ”, истакао је Фајгељ наглашавајући да би предложене измене ускоро могле бити усвојене иако грађани никада нису добили прилику да се о њима изјасне, па чак ни да се довољно информишу.
Психотерапеут др Зоран Миливојевић, који је узбуркао јавност својим ставовима по којима не одобрава ове измене, а 143 психолога потписало је чак и петицију против њега, тврди да они никада нису аргументовано доказали да он није у праву и да се неколицина њих касније и покајала због своје реакције након што су имали увида у резултате појединих истраживања. По професору Миливојевићу, телесно кажњавање детета родитељима не сме бити забрањено, али се, наравно, мора стриктно одвојити од насиља и не сме се поистовећивати са злостављањем.
“Ми иначе сада имамо проблем епидемије попустљивих родитеља, а директна последица тога су размажена деца која не могу да се социјализују. Истраживања показују да нису само злостављана деца касније подложна насиљу, већ су управо то и деца која су у детињству имала сувише попустљиве родитеље. Родитељи морају имати механизме да испоље своју моћ, а ја говорим искључиво о моћи у смислу да родитељ мора да превлада дете како би оно било спремно за самосталан живот. Љубав и дисциплина су рецепт за успешно васпитање детета, а дисциплина је неопходна исто колико и љубав. Када говоримо о казни, то значи да говоримо о томе да детету осујетимо жељу, а ако у томе не успевамо забранама, можемо га телесно казнити и то, само дете које је навршило годину дана. И ради се о ударцима отворене шаке “по гузи” како би оно осетило бол. То нема везе са “злостављањем”, а неопходно је јер родитељ постаје немоћан ако одустане од своје моћи. Ништа друго не тврдим него да истраживања и пракса показују да деца која нису имала ауторитете, која су размажена, постају агресивне и веома нарцисоидне особе. Уколико не раздвојимо злостављање које је недопустиво од обичних казни, последице ће бити огромне у будућности”, истакао је Миливојевић.
Др Миша Ђурковић, научни сарадник Института за европске студије из Београда, публици је предочио низ ставки из породичног закона које су у бити противречне: “Ја као родитељ, по закону одговарам за поступке свог детета, а у исто време ми се оваквим изменама какве се планирају, даје све мање и мање механизама да га исправно васпитам. Противречно је и то што је демографска слика Србије катастрофална, а у исто време нам намећу законе који ће додатно заплашити родитеље. Ако су некада породица и приватна својина били светиња, са новим изменама ових закона то свакако неће бити”, истакао је др Ђурковић додајући да је по закону из 2009. године забрањено сурогат материнство, а само две године касније је донет предлог да се по закону ипак одобри то, што би по њему, изазвало катастрофалне последице јер бисмо постали држава као и Индија, у коју би богати долазили да купују своје “родитељство”.
Јована Фајгељ, оснивач новог удружења „Породица побеђује“ и мајка четворо деце, изнела је личан пример да је ово удружење основано од стране неколико мајки након што су приметиле да им деца која похађају трећи разред основне школе на часовима грађанског васпитања, кроз радионице “уче” како се “воли и поштује други пол”.
“Сматрале смо да заиста нема потребе да наша деца, која имају само 10 година, уче толеранцију према другима тако што ће се међусобно љубити. Прво, премлади су за било какву причу о сексу уопште, а камоли о опредељењу. Осетили смо угроженост, не само породице већ и саме деце као особа и одлучиле да се ангажујемо. Свакако је нама као мајкама драже да проводимо време са децом а не у друштвеном ангажману, али ово су врло озбиљни проблеми с којима се суочавамо.
Након излагања уводничара, из публике су им постављана питања, тако да је расправа трајала два сата, са закључком да се мора више радити на информисању грађана уопште о томе шта би донеле ове измене закона када би биле усвојене. Предложене су трибине по целој земљи, породичне шетње, петиције, како “људи не би постали ускоро само бездушни андроиди”
Извор: rtv.rs