Kao društvo, opsednuti smo time kako deci da olakšamo život i zaboravljamo da ih naučimo najvažnijoj veštini – kako da budu samostalni i spremni da sami o sebi brinu. Uskraćujemo im mogućnost da nauče kako da sami obavljaju neke osnovne zadatke. Mi, kao toliko tehnološki napredno društvo, svojoj deci ne prenosimo osnovnu veštinu – kako se vodi konverzacija.
Optužujemo decu da su lenja dok, zapravo, samo žive u eri lakših rešenja koju smo im mi obezbedili. Zato je moja odluka da osposobim svoju decu da mogu sasvim normalno da žive i bez digitalnih uređaja.
Bez obzira na doba u kom žive, svi tinejdžeri bi trebalo da znaju:
Kako treba da se rukuju i pozdrave kad nekog sretnu,
Kako da se zahvale,
Da naprave sendvič i isprže jaja,
Da se izvine,
Da započnu konverzaciju u malo poznatom ili nepoznatom društvu,
Da operu sudove (ručno),
Da nešto poprave a da ne moraju prosto da zamene za novo,
Kako da koriste čekić a da ne udare prst,
Da okače sliku,
Da se strpe kad nešto žele i za to štede,
Da slede uputstva sa recepta za pripremu jela,
Da koriste mapu (papirnu),
Da ispeglaju majicu,
Da priznaju grešku,
Da brinu o mlađem bratu ili sestri,
Da vode računa šta jedu,
Da preuzmu i prenesu poruku,
Da jedu za stolom, bez ikakvih uređaja,
Da postave sto,
Da pokose travu,
Da operu auto,
Da zatraže pomoć kad im je potrebna,
Da donose odluke,
Da daju komplimente,
Da se probude na vreme (sami),
Da spakuju kofer za put,
Da se zauzmu za svoje stavove i ono u šta veruju,
Da obave svoja zaduženja bez podsećanja,
Da spakuju poklon,
Da vode računa o tome kad treba da odu kod frizera, zubara…
Da upravljaju svojim vremenom,
Da usisaju i obrišu prašinu,
Da zamene sijalicu,
Da gledaju u oči dok razgovaraju,
Da pokažu i ulože trud,
Da budu ljubazni,
Da se zauzmu za sebe i druge,
Da je važno da pešače ili se bave nekom drugom fizičkom aktivnošću,
Da uče,
Da budu iskreni,
Da slušaju,
Da se suoče s razočarenjima,
Da se suoče sa besom u frustracijom,
Da prihvate stvari koje ne mogu da promene i
Da nauče da promene ono što mogu!
Bez ovoga, ne možete pustiti dete u samostalan život.
A ko god da je ovo pisao bi trebalo da nauči da ako rečenica prelazi u drugi red, ne treba da piše veliko slovo.