Oduvek je tako. Neiskrenost, dvoličnost, licemerje vekovima živi i živeće. Živi ne samo između korica romana, bajki, priča, ona je tu, prisutna u svakodnevnim, malim životima. Možete je sresti svuda: na pijaci, prodavnici, ali je veoma bolno kada smo to mi sami i naši
najdraži i najbliži.
Ja smatram da se uvek treba učiti na tuđim greškama, a ne na svojim. Zato naučimo sebe da se borimo protiv laži iza kojih se ceo svet krije.
„Čuvaćemo ono što volimo, volećemo ono što razumemo, razumećemo ono što sto smo naučili”.
Dovoljno sam velika da shvatim rečenice moje majke koja često ponavlja:
„Plači iskreno – to pokazuje veličinu tvog srca”.
„Slušaj sebe i druge – to je snaga mudrosti”.
„Misli – to je ključ za budućnost”.
„Sanjaj iskreno – to je izvor sreće”.
„Živi časno i pošteno – jer vreme ide brzo – i nikad se ne vraća”.
„Voli iskreno i nesebično – to je večna tajna mladosti”.
„Iskreno se smej – to je muzika za srce”
Čitaj knjigu mudrosti!