Читање на први утисак: најпознатије прве реченице светске књижевности

јул 13, 2019

Када кренеш у сусрет новој књизи, замисли да је она особа.

Књижевна анатомија

Наслов књиге је њено наслеђе – он увек иде испред ње, онако како име иде испред особе. Поглавља књиге су њен карактер. Стил којим је књига написана је њен темперамент. Завршна реченица књиге је њена судбина.

А прва реченица?

Прва реченица књиге је њено држање, став и боја гласа. Оно што те прво привуче некој особи, привуче те и књизи.

Прва реченица књиге је њена харизма и њен сензибилитет.

Прва реченица је талентовани хипнотизер који ти не дозвољава да скренеш поглед са књиге. Она те привуче као љубав на први поглед. Она те граби на први утисак и увлачи те у свет који је створио писац. Већ на прво читање, одлучујеш да ли је свет књиге онај у ком би и ти постојао.

Она је као трептај ока које, у сусрету са другим бићем, за неколико секунди одлучи да ли је то његово парче раја или не. Она је баријера која дели аутора и читаоца – ако ту прву препреку писац не прескочи, тешко ће доћи до онога коме пише.

Ипак, постоје књиге које нас купе на први утисак и књиге којима морамо дати шансу у следећим реченицама.

Која је улога прве реченице?

У првој реченици има највише пишчевог зноја, јер је на њу, једну, требало да се надовежу све остале. Она им је зачетак и претходница. Она наговештава радњу, ствара атмосферу и одражава суштину књиге.

Она те наводи да се запиташ колико ли је времена писац утрошио, док није осмислио своју идеалну прву реченицу? Док ју је писао, он је желео да прва реченица буде спона између њега и тебе – читаоца.

Зашто је баш ту реченицу одабрао за прву? Док је писао и брисао, одустајао и покушавао, он је имао у виду тебе, који ћеш је читати.

Зашто је баш њој посветио посебну пажњу с обзиром на то да једна књига у просеку има дванаест хиљада и петсто реченица?

Одговор на ово питање добићеш када прочиташ књигу, па се потом, са последње реченице поново вратиш на прву.

Дакле, прве реченице нису случајне. У првој реченици књиге упознајеш се са писцем, док се у свим следећим реченицама сусрећеш са делом.

Писци о првим реченицама
,,Већина мојих прича излегла се из првих реченица – то су реченице које ми долазе у непредвидивим тренуцимаˮ ( Давид Албахари у Антологији ,,Како писци пишуˮ Славише Лекића)

„Најтежа ствар увек је прва реченица” (Орхан Памук о проблему прве реченице).

*Своју прву реченицу Памук пише и брише од педесет, па чак до хиљаду пута. Пише је руком, у свескама, само на једној страни, док супротну оставља празном за накнадна додавања и промене, које убацује као дијалоге у стриповима- у „балонима”. Те свеске потом шаље дактилографкињи на прекуцавање, која му их враћа као рукопис, у који он уноси измене, да би она потом на основу тога направила нову верзију. И тако, у три до четири циклуса. Памук пише свугде где га „задеси” инспирација: у авионима, хотелским собама и другим местима где се затекне.

Није могуће запамтити сваку прву реченицу из књига, али, ипак, неке почетне реченице обележе дело и постану историја.

Најпознатије прве реченице светске књижевности

„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ ( Лав Н. Толстој ,,Ана Карењинаˮ)

,,Неко мора да је оклеветао Јозефа К., јер иако није учинио никакво зло, једног јутра је био ухапшен.ˮ ( Франц Кафка ,,Процесˮ)

„Била су то најбоља времена, била су то најгора времена, било је то време мудрости, било је то време лудости, била је то епоха вере, била је то епоха неверице, било је то доба Светлости, било је то доба Таме, било је то пролеће пуно наде, била је то зима пуна очаја, имали смо све пре нас, имали смо ништа пред нама, сви смо ишли директно у Рај, сви смо ишли директно на другу страну.ˮ ( Чарлс Дикенс ,,Прича о два градаˮ)

„Ја сам болестан човек… Зао човек.ˮ ( Фјодор М. Достојевски ,,Записи из подземљаˮ)

„Опште је позната чињеница да је богатом неожењеном човеку жена преко потребна.ˮ (Џејн Остин ,,Гордост и предрасудаˮ)

„Био је ведар и хладан априлски дан; на часовницима је избијало тринаест.ˮ ( Џорџ Орвел ,,1984ˮ)

„Ако вас стварно занима све ово, вероватно ћете прво хтети да сазнате где сам рођен, какво је било моје безвезно детињство, шта су моји радили у животу пре него што су ме добили и још масу таквих глупости а ла Давид Коперфилд, али нисам баш расположен да се упуштам у те ствари.ˮ ( Џером Дејвид Селинџер ,,Ловац у житуˮ)

„Сва деца, осим једног детета, расту.ˮ ( Џејмс Метју Бари ,,Петар Панˮ)

,,Следећег дана нико није умро.ˮ ( Жозе Сарамаго ,,Смрт и њени хировиˮ)

,,Може свет да прича о мени што му је драго (јер ми није непознато како Лудост пролази рђаво и код најлуђих), ипак сам ја, једино ја, велим вам, кадра да увесељавам и богове и људе.ˮ ( Еразмо Ротердамски ,,Похвала лудостиˮ)

,,Да бих исприцао своју повест, морам поиздалека да поцнем.ˮ( Херман Хесе ,,Демијанˮ)

,,Госпођа Даловеј је рекла да ће сама да купи цвеће.ˮ ( Вирџинија Вулф ,,Госпођа Даловејˮ)

,,Ово је књига забележака човека кога смо звали Степски Вук, како се и он сам често називао.ˮ ( Херман Хесе ,,Степски Вукˮ)

,,У животу нема пријатнијих часова него што може да буде, под извесним околностима, час посвећен обреду познатом под именом поподневни чај.ˮ ( Хенри Џејмс ,,Портрет једне лејдиˮ)

,,Атеље је био засићен раскошним мирисом ружа, и када би летњи поветарац зањихао дрвеће у башти, појурио би кроз отворена врата тежак мирис јоргована или нежнији мирис црвенога глога.ˮ ( Оскар Вајлд ,,Слика Доријана Грејаˮ)

,,Моје је уверење да се не могу измишљати личности док се добро не проуче људи, као што се не може говорити неки језик ако се озбиљно не научи.ˮ (Александар Дима син ,, Дама с камелијамаˮ)

,,Лежао је испружен на шумском тлу, смеђем од борових иглица, с брадом на скрштеним рукама, а високо горе дувао је ветар у врховима борова.ˮ ( Е. Хемингвеј ,,За ким звоно звониˮ)

,,Тек што сам се вратио из посете свом кућевласнику – усамљеном суседу с којим ћу имати непријатности.ˮ( Емили Бронте ,,Оркански висовиˮ)

,,Једног дана прочитао сам једну књигу и читав ми се живот променио.ˮ( Орхан Памук ,,Нови животˮ)

,,У млађим и осетљивијим годинама, отац ми је дао савет који од тада непрестано премотавам у глави.ˮ( Ф.Скот Фицџералд ,,Велики Гетсбиˮ)

,,Пошто нисам могао да се савладам , седох да напишем ову историју својих првих корака на животном попришту , иако сам могао проћи и без тога.ˮ ( Фјодор М. Достојевски ,,Младићˮ)

,,Алексеј Фјодорович Карамазов био је трећи син спахије нашег среза Фјодора Павловича Карамазова, тако познатог у своје време (па и сада га код нас још помињу) по трагичној и загонетној смрти његовој, која се десила равно пре тринаест година и о којој ћу говорити на одређеном месту.ˮ( Фјодор М. Достојевски ,,Браћа Карамазовиˮ)

Најзаводљивија прва реченица светске књижевности

„Лолита, светло мога живота, огањ мојих препона. Грех мој, душа моја.ˮ( Владимир Набоков ,,Лолитаˮ)

Најпознатије прве реченице домаће књижевности

,,Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала.ˮ( Иво Андрић ,,На Дрини ћупријаˮ)

,,Почињем ову своју причу, низашто, без користи за себе и за друге, из потребе која је јача од користи и разума, да остане запис мој о мени, записана мука разговора са собом, с далеком надом да ће се наћи неко рјешење кад буде рачун сведен, ако буде, кад оставим траг мастила на овој хартији што чека као изазов.ˮ( Меша Селимовић ,,Дервиш и смртˮ)

,,Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој – Софки.ˮ( Бора Станковић ,,Нечиста крвˮ)

,,Јесен, и живот без смисла.ˮ( Милош Црњански ,, Дневник о Чарнојевићуˮ)

,,За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.ˮ( Добрица Ћосић ,,Корениˮ)

,,Опет сам те сневао!ˮ( Бора Станковић ,,Увела ружаˮ)

,,Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузео стварни облик, а дао једну боју и један вид.ˮ( Иво Андрић ,,Проклета авлијаˮ)

,,Кад једанпут пођеш однекуд ди ти се није живело, чини ти се, отишо си занавек.И
никад, мислиш, више нећеш да се вратиш. Никад више нећеш да будеш Курјак. Али живот
удеси, па се вратиш пре него што си и сањао.ˮ( Драгослав Михајловић ,,Чизмашиˮ)

,,Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.ˮ( Бора Станковић ,,Газда Младенˮ)
,,Не, нећу се вратити.ˮ( Драгослав Михајловић ,,Кад су цветале тиквеˮ)

Најпознатије прве реченице домаће поезије

,,Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану.ˮ( Десанка Максимовић ,,Крвава бајкаˮ)

,,Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!ˮ( Милутин Бојић ,,Плава гробницаˮ)

,,Остајте овдје! Сунце туђег неба, неће вас гријат кô што ово грије.ˮ( Алекса Шантић ,,Остајте овдјеˮ)

,,Опрости, мајко света, опрости што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор.ˮ( Лаза Костић ,,Санта Мариа делла салутеˮ)

Најшокантније прве реченице светске књижевности

„Данас је умрла мама. Или можда јуче. Не знам.ˮ( Албер Ками ,,Странацˮ)

,,Ко не би био сумњичав када би му неко тврдио да је цео викенд провео с Богом, и то баш у некаквој колиби?ˮ( Вилијем П. Јанг ,,Колибаˮ)

„Кад се Грегор Самса једног јутра пренуо из немирних снова, угледао је себе у постељи претвореног у огромну бубу.ˮ( Франц Кафка ,,Преображајˮ)

,,Дана једанаестог новембра хиљаду деветсто деведесет и седме године, Вероника је одлучила да је – коначно! – куцнуо час да се убије.ˮ( Пауло Коељо ,,Вероника је одлучила да умреˮ)

,,Мисао о вечном враћању је тајанствена и Ниче је њом прилично збунио већину филозофа; претпоставити да ли ће се једном поновити све оно што смо већ доживели, и још да ће се то понављање понављати у бескрај!ˮ( Милан Кундера ,,Неподношљива лакоћа постојањаˮ)

,,Почетком јула, у велике врућине, пред вече, један младић изадје на улицу из своје собице коју је узимао под најам од кирајџија у С-ској уличици, па се полако, као у некој неодлучности, упути К-ном мосту.ˮ( Фјодор М. Достојевски ,,Злочин и казнаˮ)

,,Много година касније, пред стројем за стрељање, пуковник Аурелијано Буендија сетиће се оног давног поподнева када га је отац повео да први пут види лед.ˮ( Габријел Гарсија Маркес ,,Сто година самоће”.)

пише: Снежана Марковић

Извор: Култивиши се

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама