Već danima svi s nestrpljenjem očekujemo dve stvari: da konačno budu uhapšeni oni koji mesecima maltretiraju decu, nastavnike i roditelje stalnim dojavama o postavljenim bombama i da stigne dugo najavljivani Protokol o postupanju u slučaju dojave o postavljenoj eksplozivnoj napravi.
U međuvremenu, neke indicije o tome šta će se u tom Protokolu naći već su objavljene i može se reći da su kompletnu javnost ostavile bez teksta. Naime, u saopštenju objavljenom na sajtu MUP-a, stoji da će, u skladu sa posebnim planom i programom, „policijski službenici sprovesti obuku zaposlenih u ustanovama preduniverzitetskog i univerzitetskog vaspitanja i obrazovanja koja će obuhvatiti: mere kontrole pristupa, preventivni pregled prostora ustanove, kao i definisanje bezbednog mesta, po uzoru na pozitivna iskustva zemalja koje imaju slični problem.“
Ovo, ako smo dobro razumeli, znači da će umesto specijalnih jedinica pregled prostora vršiti nastavno i nenastavno osoblje. Oni će, prethodno, proći obuku.
Očekivano, ovakva ideja naišla je na veliko negodovanje među zaposlenima u obrazovnom sistemu, pa se na društvenim mrežama mnogi protive takvom planu tvrdeći da tu odgovornost ne mogu i ne žele da preuzmu na sebe.
„Nastavnik kao vaspitač, defektolog, logoped, psiholog, lajf kouč, medijator, žandarm i policajac, medicinska sestra, pomalo i lekar, zadužen za suzbijanje nasilja, narkomanije, u digitalnom i stvarnom prostoru, trijažu bolesnika, tretman šećerne bolesti… Uz sve to morao bi znati fiziku, matematiku, istoriju, geografiju, imati u malom prstu zakonske osnove na kojima počiva građansko društvo, razvijati solidarnost i empatiju. I preduzetništvo. Koja majka rađa takvu ličnost? Koji fakultet obrazuje takvog pojedinca? Koji organizator obuke je stručan za sve zadatke koje nastavnik obavlja istovremeno? – zapitao se jedan nastavnik u komentarima na ovu vest, na društvenoj mreži Fejzbuk.
Maja Radović, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Miodragović“ kaže da lično nikada ne bi prihvatila tako veliku odgovornost za posao za koji je potrebna ozbiljna obuka i iskustvo. Zbog svega što se dešava je, kako kaže, više puta prekidala kontrolne provere na pola, kako bi se deca evakuisala. Osim toga, nepostojanje nekog jedinstvenog protokola o postupanju stvari dodatno otežava i komplikuje.
– Nakon 3. maja smo posebno osetljivi na svako hvatanje za kvaku vrata učionice, a naročito sada kada je, u velikom broju slučajeva, to poziv da napustimo učionice – kaže ova nastavnica. Ona dodaje da i sama kao majka ima problem, jer dok je na nastavi i brine o deci koja su u školi u kojoj radi, stiže joj poruka iz škole koju njeno dete pohađa, da dođe i preuzme dete.
Kako da ostavim svoje đake, a kako da ne odem po svoje dete? – pita se Maja Radović.
Ono što je u čitavoj priči posebno naljutilo nastavnike je i činjenica da u svakoj školi imate po jednog ili dva policajca koji su tu svakog dana i, kako kažu nastavnici, nemaju gotovo nikakvog posla. A uprkos tome, planira se obuka nastavnika da vrše pregled ustanove, umesto da se, što bi bilo logično, za to obuče policajci koji su već u školi.
– Ne, ovo već postaje potpuno nadrealno. Pa što ne obuče te policajce koji su po školama? Na osnovu čega tačno bi to, takvu odgovornost, svalili na zaposlene u školama? – jedan je od nekoliko sličnih komentara u grupi koja okuplja prosvetne radnike na Fejzbuku.
Ipak, pre nego što Protokol bude spreman, možemo da se nadamo da će se od ovakvog pristupa rešavanju problema ipak odustati, te da će dojave biti zaustavljene, a odgovorni za nezapamćeno uznemiravanje dece, roditelja i nastavnika uhapšeni.