Некако је од давнина пракса у школском систему, али и у друштву, да су чешће послушна и дисциплинована деца хваљена и подстицана, док су деца која самостално закључују, процењују и просуђују опомињана и спутавана.
Верујем да некада будете у дилеми да ли је важније да вам дете буде послушно и мирно или самосвесно и спремно да исправља или укаже на нелогичности које примети? Запитате се сигурно које му је понашање корисније за будућност.
Да ли је за срећнији, испуњенији и смисленији живот боље да размишљамо својом главом или да се приклонимо мишљењу већине? Конформизам или неговање своје истинске природе? Вечите дилеме. Шта ви мислите, шта је боље?
Дисциплиновано понашање и навике доносе добро сваком људском бићу, а посебно детету које је у фази формирања своје личности, понашања, размишљања…Дисциплина у понашању, у будућности, доноси дисциплину у глави, тј. у мишљењу сваког младог бића пред којим је живот.
Размислите. Како ће дете научити да контролише своје понашање, мисли и осећања, како ће постати зрео и одговоран човек, уколико томе у детињству није научено?
Учењем да су одређена понашања важна, да је важно обавити их баш у одређено време, ми деци указујемо на то да се само доследношћу и упорношћу долази до успеха и остварења жеља.
Али сувопарна дисциплина, без слободе расуђивања и процењивања нашег и туђег понашања и размишљања није ништа друго него губитак животног задовољства и дражи.
Шта мислите како ће се ваше дете осећати у ситуацији где нешто мора да ради, а не зна која је сврха таквог понашања? Или, уколико схвати да то исто може да уради на другачији начин, али му ви то не дозвољавате?
Оно што дете учи сналажљивости и схватању живота, јесте дозвола родитеља да исту ситуацију виде из више углова, да науче како је досетити се на које све начине може доћи до жељеног циља већ пола пута долажења до истог.
Сваки пут када пред дете поставите задатак и пре него што дођете у искушење да му кажете како се он решава, питајте га „Како би могао да решиш овај задатак?“ Када ваше дете да одговор, ви га питајте „Како би још могао да дођеш до решења?“ На тај начин у његовој малој главици развијате флексибилност у размишљању. Учите га да увек има више начина на која можемо доћи до решења.
Не учите дете да буде послушно. Послушност не развија интелигенцију, нити било коју другу животну вештину. Учите га да буде дисциплиновано, да научи како је ред у понашању и мислима битан за ментално здравље сваког разумног бића. Дајте му дозволу да само закључује, процењује и увиђа. Објасните му колико је важно да само долази до решења. Подстичите га и негујте овакав образац васпитања.
Верујем да сте више пута чули за кинеску пословицу „Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан. Научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот.“ Водите се њом у васпитању своје деце и израшће у самосвесна и зрела бића спремна да преузму живот у своје руке.
Оливера Ковачевић
мастер психолог
породични и партнерски саветник
е-маил: породицни.саветник@гмаил.цом
Забрањено је копирање текстова без дозволе аутора.
Извор: psihologicno.blogspot.rs