Мобилни телефони у школама су постали тема јавне дебате у много европских земаља. Питања су бројна: колико ометају ученике, утичу на пажњу, понашање, насиље и успех на испитима? Многе земље уводе забране или строге мере ограничења – ево ко су, шта су урадили, и које резултате су до сад забележили.
Земље које су увеле или најавиле забрану / строга ограничења
Ево прегледа земаља у Европи које имају, или су планирале, мере против слободног коришћења мобилних телефона у школама:
| Земља | Каква мера / статус | Од када / планирано | Посебности / изузеци |
|---|---|---|---|
| Француска | Забрана употребе телефона у школама, посебно у “collèges” (11‑15 година). | Закон из 2018‑е је забранио коришћење у учионицама; од 2024‑2025 пилот пројекти; планира се ширење од септембра 2025. | Могуће коришћење из посебних разлога (нпр. здравствени), изузеци у случајевима образовних потреба. |
| Холандија | Забрана необразовног коришћења паметних телефона у основним и средњим школама. | Почетак је био у 2024. или раније (проширивање политика) | И даље су изузеци за ученике са посебним образовним потребама, или када телефон има образовну функцију. |
| Италија | Забрана уношења / употребе телефона у учионици од предшколског до средњошколског нивоа, уз изузетке за посебне случајеве. | Већ важеће одлуке у одређеним разредима / нивоима; министарство је донело одлуке да прошири. | Изузеци за ученике са инвалидитетом, образовне потребе. |
| Мађарска | Национална забрана телефона у школама од септембра 2024. | 2024 | |
| Белгија | Забрана (или велико ограничење) коришћења мобилних уређаја у примарним и секундарним школама. У француском говорном подручју (Wallonia‑Brussels) мера почиње школске 2024‑25. Школе ће имати изузетке, и саме ће дефсати санкције. | 2024‑25 за примарне и секундарне школе, у неким заједницама од почетка школске године. | Изузеци за образовне / здравствене потребе. |
| Грчка | Ученици морају држати телефоне у торбама током школског дана. | Ова мера је ступила на снагу почетком школске године (око 2024). | Не потпуно “без телефона”, али јако ограничено коришћење. |
| Латвија | Забрањено коришћење мобилних телефона за ученике до 6. разреда, од 31. маја 2025. | 2025 | Дозвољени изузеци ако је телефон потребан за наставу / образовне активности. |
| Luxembourg | Телефони забрањени у основним школама за децу до 11 година; за старије ученике (средња школа) школе ће увести мере да телефони буду физички удаљени током часова, дозвољене су додатне рестрикције. | Планирано / уведено од Ускрса 2025. за основне школе; даље рестрикције у средњим школама. | |
| Финска | Закон који ограничава употребу мобилних уређаја током школског дана; дозвољено коришћење само уз одобрење наставника, у образовне или здравствене сврхе. Директор или наставници могу привремено одузети уређај ако омета. | Од 1. августа 2025 званично; предстоји евалуација до краја 2026. | |
| Данска | Планира се забрана уношења / ношења и коришћења телефона у школама и клубовима после школе за децу узраста од ~7 до 16‑17 година. | Најава и законодавни процес у току (2025). | |
| Шведска | Планира потпуни национални закон – сакупљање телефона од ученика на почетку дана, не враћање до краја дана, за узраст 7‑16 година. | Планирано од јесени 2026. |
Студије и забележени ефекти
Не само да се мере уводе, него су се појавиле и прве процене шта је промењено – добро и лоше.
| Студија / случај | Шта су истражили / где | Ефекти које су нашли |
|---|---|---|
| Шпанске регије Галициа и Castilla‑La Mancha | Уведена забрана мобилних телефона у школама у тим регионима од 2015. Употребљена метода synthetic control + difference‑in‑differences да се упореде резултати ПИСА тестова пре и после, као и случајеви насиља / малтретирања (bullying). | У региону Галициа: раст ПИСА резултата за математику и науке еквивалентан 0.6‑0.8 година учења за математику и ~0.72‑1 година у наукама. Смањење инциденције bullyinga: ~15‑18% међу ученицима 12‑14 година, и мања, али значајна промена и код старијих ђака. |
| Француски пилот | 200 „middle schools“ у пилот фази са потпуном забраном телефона у учионицама („digital break“). | Још су прелиминарни подаци: наставницима и ученицима се чини корисно – боља концентрација, мање међусобног ометања, смањење cyberbullyinga у изјавама. Дефинитивни статистички резултати биће познати када се заврши пилот. |
| Генералне анкете и истраживања у ЕУ | Анкета Европске платформе за образовање о мобилним телефонима у школама (EU School Education Platform) и студије као “Screen use in schools”. | Већина ученика у основним школама верује да без телефона имају бољу концентрацију, бољи успех, мирније окружење. Код средњошколаца тај утисак је слабији. Такође: већина учитеља / школа сматра да телефони негативно утичу на концентрацију, социјалне интеракције и атмосферу у учионици. |
| Учење о предмету | Подела ученика: они са слабијим постигнућима ”профитирали” су више од забрана него ученици који већ имају високo постигнуће. | То значи да забрана може смањити јаз између слабијих и бољих ђака. |
Предности и изазови (до сад)
Као најважније предности истичу се:
Побољшана концентрација – мање прекидања и дистракција током часова.
Побољшан академски успех, нарочито у земљама или регионима где је мера темељно спроведена (пример: Галициа).
Смањење насиља, малтретирања и проблема са понашањем – мање фотографисања ученика, мање ширења нежељеног садржаја путем телефона.
Боље социјалне интеракције – ђаци су више присутни у комуникацији уживо, мање изолације кроз телефон.
Да ли је време за забрану мобилних телефона у школама у Србији?
И док многе европске земље уводе или тестирају забране коришћења мобилних телефона у школама, у Србији то питање још увек није системски решено. Правилници о понашању углавном се доносе на нивоу појединачних школа, а државна стратегија или закон који би регулисао употребу телефона не постоји. У пракси, то значи да неке школе дозвољавају телефоне током одмора, неке их забрањују током наставе, док у другим установама ђаци слободно користе уређаје чак и у учионицама, често без надзора и јасних смерница.
Међутим, искуства из Европе, као и све чешће иницијативе из редова наставника, родитеља и стручњака за развој деце, покрећу озбиљно питање – да ли је и у Србији време за националну политику која би увела јасна правила о коришћењу мобилних телефона у образовним установама?
Уколико би се Србија одлучила на тај корак, постоје различити модели који би могли бити примењени, у зависности од узраста ученика, типа школе и конкретних потреба. Једна од опција јесте забрана коришћења телефона током наставе, што је већ случај у многим школама. Друга могућност, све популарнија у Европи, подразумева да ученици своје уређаје остављају на сигурном месту – у ормарићима, закључаним кутијама или код наставника – и да их не користе током целог боравка у школи. Модел који се све чешће помиње јесте такозвана „дигитална пауза“, у којој ученици предају своје телефоне на почетку дана и преузимају их тек по завршетку наставе.
Потенцијалне користи од оваквих мера нису занемарљиве. Наставници би, пре свега, могли да рачунају на ученике који су пажљивији, присутнији и мање ометени дигиталним садржајима. Истраживања показују да одсуство мобилних телефона доприноси бољој концентрацији, већем међусобном поштовању и смањењу анксиозности код деце. У контексту Србије, где се често говори о проблемима недисциплине и лоших резултата на међународним тестовима, свака интервенција која позитивно утиче на образовно окружење заслужује озбиљну пажњу.
Такође, забрана мобилних телефона могла би значајно допринети смањењу дигиталног насиља међу вршњацима. Све чешће се инциденти насиља у школама преносе или чак дешавају управо путем дигиталних канала – било кроз тајно снимање, дељење фотографија без дозволе, или путем апликација за размену порука. Уклањањем телефона из школског простора, смањила би се прилика за такве облике насиља, а школа би поново постала простор за сигурну и здраву интеракцију.
Ипак, увођење оваквих мера не би било без изазова.
Многе школе немају адекватну инфраструктуру за чување телефона – ормариће, надзор или простор за одлагање. Постоји и оправдан страх родитеља да не могу доћи до детета у хитним ситуацијама, што често изазива отпор према потпуној забрани. Осим тога, разлике између школа у урбаним и руралним срединама, јавних и приватних установа, захтевају флексибилан приступ – није реално очекивати да ће једна политика одговарати свима.
Да би оваква иницијатива заживела, морала би да буде пажљиво испланирана и тестирана. Један од предлога јесте спровођење пилот-пројеката у одабраним школама широм Србије, уз праћење ефеката на учење, понашање и социјалну динамику. Такође, едукација наставника, родитеља и ученика о здравим дигиталним навикама морала би да прати сваку забрану – јер сама мера, без разумевања, често не доноси жељене резултате.
Кључна ствар је укључити све актере – од ученика и родитеља, до директора и психолога – у процес дефинисања правила. Када деца учествују у доношењу одлука, већа је вероватноћа да ће их поштовати. Такође, није реч само о забрани, већ о постепеном обликовању односа према технологији – технологија није непријатељ, али не треба да контролише наше понашање, посебно не у школи.
Зато би национална забрана мобилних телефона у школама у Србији могла да буде важан корак ка стварању бољег, здравијег и продуктивнијег образовног окружења. Али да би то било успешно, мора да буде део шире стратегије: не само како забранити, већ и како научити децу да користе технологију одговорно, промишљено и у право време.