Neću priču širiti niti po ko zna koji put ponavljati koliko je pravopis važan i zašto je važan, samo ću vas podsetiti na nekoliko pravila.
Nazivi praznika pišu se velikim početnim slovom, a ako je naziv praznika višečlan – velikim slovom piše se samo prva reč (osim ako je u sastavu naziva praznika vlastito ime). Tako se aktuelni praznici pišu – Nova godina, odnosno Božić. Ispravno je napisati: Srećna Nova godina! Srećan Božić! Međutim, ako nekome poželite srećnu određenu godinu, to se onda više ne odnosi na sam praznik, već na predstojeću (danas već tekuću) godinu, te je ispravno napisati: Srećna nova 2013. godina! Takođe je ipravno napisati: Srećni novogodišnji i božićni praznici! Naime, pridevi novogodišnji i božićni pišu se malim početnim slovom.
Neretko mi je bilo upućivano pitanje da li ispravnije srećan ili sretan.Norma standardnog srpskog jezika prihvata obe varijante ovog prideva, ali daje prednost obliku srećan. Ovo pravilo izrečeno je u Pravopisu srpkoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina) na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl. a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.“
Uzdravlje!