Најважније је време које поклонимо породици

Након 21 године брака, моја жена је желела да водим другу жену на вечеру и биоскоп. Рекла је: „Волим те, али знам да те друга жена воли и волела би провести неко време с тобом.“

Друга жена коју је моја жена желела да посетим била је моја МАЈКА, која је удовица 19 година, али захтеви мог рада и моје троје деце омогућили су јој посету само повремено. Те ноћи сам је позвао да изађе на вечеру и биоскоп.

„Шта није у реду, јеси ли добро?“, упитала је.

Моја мајка је тип жене која сумња да је касни ноћни позив или позив изненађења знак лоших вести. „Мислио сам да би било пријатно провести неко време са тобом“, одговорио сам. „Само нас двоје.“ На тренутак је размислила о томе, а затим рекла: „Јако бих волела.“

Тог петка после посла, док сам се возио да је покупим, био сам помало нервозан. Кад сам стигао у њену кућу, приметио сам да jе и она нервoзна због нашег састанка. Сачекала је на вратима са кабаницом. Увијала је косу и носила хаљину коју је носила да прослави последњу годишњицу венчања. Насмешила се лицем које је било блиставо попут анђела.

„Рекла сам својим пријатељима да ћу изаћи са сином и они су били импресионирани“, рекла је док је улазила у аутомобил. „Једва чекају да чују за наш састанак.“

Отишли ​​смо у ресторан који је, иако није елегантан, био јако леп и пријатан. Мајка ме узела за руку као да је прва дама. Након што смо сели, морао сам да прочитам мени. Она није могла да чита ситна слова. На пола пута, подигао сам поглед и угледао маму како седи тамо и буљи у мене.

На њеним уснама је био носталгичан осмех.

„Ја сам била та која је морала да чита мени када си био мали“, рекла је.

„Онда је време да се опустиш и допустиш да ти вратим услугу“, одговорио сам.

Током вечере имали смо угодан разговор – ништа изванредно, осим сусрета са недавним догађајима из живота једних других. Толико смо разговарали да смо пропустили филм. Кад смо касније стигли у њену кућу, рекла је помало шаљиво:

„Опет ћу изаћи с Вама, али само ако ми дозволите да ја Вас позовем.“

„Како је било на састанку и вечери са мамом?“, питала је моја жена кад сам се вратио кући.

„Веома лепо. Много више него што сам могао да замислим!“, одговорио сам.

Неколико дана касније моја мајка је умрла од великог срчаног удара. То се догодило изненада да нисам имао шансе да учиним нешто за њу. Нешто касније, примио сам коверат са копијом потврде у ресторану од истог места где сам вечерао са мајком. У прилогу је наведено: „Рачун сам платила унапред. Нисам била сигурна да ли бих могла бити тамо; али ипак сам платила два тањира – један за тебе, а други за твоју жену. Никад нећеш знати шта је та ноћ значила за мене. Волим те, сине.”

У том сам тренутку схватио колико је важно да на време кажемо: „ВОЛИМ ТЕ“ и пружимо нашим најмилијима време које заслужују. Ништа у животу није важније од ваше породице. Дајте им времена које заслужују, јер се те ствари не могу одложити до „неког другог времена“.

Извор: Топличанка