Da li se nasilnik rađa ili na njega i njegov razvoj utiče okolina i porodica?

april 8, 2017

Razvojni put jednog nasilnika

nasilje-u-skoli
Da li se nasilnik rađa ili na njega i njegov razvoj utiče okolina i porodica? Da li je to zapisano u genetskom kodu ili je to stečena mana? Na početku, da se razumemo: sve potiče iz porodice. Idemo redom…
Sreća je najveća kada se rodi dete, još ako je muško… Ihaaaaj, pa to se slavi danima (u većini porodica je tako, to je fakat). Tatin sin i mamino zlato polako stasa za obdanište. Okruženo decom, njihovo čedo zapada u raznorazne situacije i na konto njihove reakcije na svoje ponašanje ono stvara neku sliku šta može da radi bez posledica. E, onda se desi da ono udari drugo dete a roditeljska reakcija na to bude: „Ma on je samo malo nestašan“ do „Ljubi tata kure, vidi se da nije seka persa“… U principu, detetu se ne objasni da agresija nije normalan vid komunikacije i da to tako ne treba. Inače, „najvažniji stadijumi razvoja ličnosti su oni koji se odvijaju u prvih pet godina kada se u najvećoj meri formira „prototip“ strukture odraslog čoveka“.
PA onda dođe škola… i njihov sinčić postane malo više nasilan prema svojim vršnjacima. I naravno, njegovi roditelji odbijaju svaku mogućnost da je njihov „dika i ponos“ kriv i da ga treba adekvatno kazniti. Idu čak dotle da se svađaju sa nastavnicima i drugim roditeljima, a neretko su i oni sami nasilni prema njima. Osvrnuću se samo na to, da su roditelji ti koji su uzor svojoj deci i da oni u njima vide svoj model ponašanja u društvu i prema okolini. Znači, pošto roditelji brane nasilničko ponašanje, ili ga i sami praktikuju, dete to usvaja kao nešto što je normalno. Agresija postaje njegov vid komunikacije sa drugima.
Dođe i vreme za prva zabavljanja… I dogodi se da mu kod neke devojke nešto zasmeta i on to reši jednim šamarom. Možda budu i dva, tri… nebitno je, važno je da je on pokazao ko je gazda. On je jači pol i ne sme mu se prigovarati. Već u tom dobu na njegovo ponašanje je nemoguće uticati, a u dosta slučajeva roditelji reaguju na „ma ona je kriva, sama je to tražila“ način. Možda mu i devojka to prećuti, tako da nasilniku to dođe kao zeleno svetlo u daljem ophođenju prema ženskom rodu.
„Svaka krpa nađe zakrpu“ tako će i on naći ženu sa kojom će stupiti u zajednicu. Dobiće i decu sa njom. A onda će ta deca gledati oca nasilnika kako im tuče majku. I njima će to postati sastavni deo života ako im roditelji ostanu u braku. Još ako se rodi sin (onaj s početka teksta) jasno vam je šta želim da vam kažem: nasilno ponašanje se nasleđuje u porodici i samo ste vi, kao roditelji, odgovorni za svoje dete i njegovo buduće ophođenje prema drugima. Pogotovo prema ženama, jer one su slabije a nasilnici obično sprovode agresiju nad onima koji nisu u stanju da im uzvrate.
I tako nastaje začarani krug iz kog nema izlaska. Ili ima… ali to je već do vas. Vi morate da naučite svoje dete da agresija nije društveno prihvatljiva i da do rešenja problema treba doći na normalan i kulturan način.
 

Autor: Marina Sabo

Izvor: direktnarec.rs/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Da li se nasilnik rađa ili na njega i njegov razvoj utiče okolina i porodica?

  1. Gale kaže:

    Potpuno nestručni tekstovi…
    Iz ličnog iskustva, gledano sopstvenim očima, znam da to nije tako. Odrastao sam u sredini i vremenu kada je nastavnik (zajednički termin za sve obrazovne radnike) bio svetinja, i kada su roditelji kažnjavali dete na najmanji njegov prekor… Tako da dete nije imalo podršku od roditelja, uglavnom. Dete je bilo samo a svi stariji su bili tu da ga uče, vaspitavaju (dresiraju) i govore mu šta i kako treba. Takođe, odrastao sam sa mnogom drugom decom, gotovo zajedno (malo mesto), te sam mogao da upoređujem, i moj zakljućak je da nije bilo ni modela iz porodice. I na kraju, kada bi neko od nas bio nasilan, ničiji se otac nije ponosio, već se stideo, a mi bi bili kažnjavani uz sate pridika…
    Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, svo nasilje koje smo naučili potiče isključivo sa televizije, jer se kao da je juče bilo, jasno sećam, da smo svi kopirali omiljene junake, bilo da se radi o animiranim ili igranim filmovima…
    Feminizam je jednako zlo kao i šovinizam, a ja ouđujem oba i nazivam ih nasiljem… U Srbiji su svi navikli da muškarce smatraju sirovinama, i da ih okrive i za to što Srbija nema more… a ne vide dalje od nosa, i nesposobni su da razlikuju svoje od nametnutih misli, stavova pa čak i želja…
    Eto, to laički tvrdim, ali empirijski…

    1. Nataša Stanisavljević kaže:

      Slažem se i ovo je možda jedan slučaj, A šta ako roditelji grde i kažnjavaju dete, vaspitavju ga na drugačiji način, ne povlađuju mu, A dete i dalje nasilno

      1. Mira Milosevic kaže:

        Zao mi je Natasa, sto mozda necete procitati odgovor, no nadam se da ce zavaljati nekome od roditelja, pa i strucnih lica, cija su znanja (neka mi se ne zameri), delimicna i nedovoljna da odvezu gordijev cvor u kome se nasla savremena porodica.
        .
        Autor clanka navodi okolnosti u kojima dete usvaja model nasilnickog ponasanja u porodici, a pritom mu je nasilje ” odobreno”, kao potvrda muskosti.
        Istina, na dete se u vaspitnom pogledu, moze uticati lose, na nacin koji se u datom tekstu navodi. No, to je samo delic razloga iz arsenala, koji uzrokuju nasilje i nasilnicko ponasanje.
        Stoga je na mestu pitanje koje postavlja Natasa:” Sta ako roditelji ne povladjuju detetu, te vaspitavaju ga na drugaciji nacin, ako ga grde i kaznjavaju, a ono je i dalje nasilno “.
        Naravno da ce biti nasilno, jer je kaznom u vidu verbalne pogrde, kaznom u vidu oduzimanja obecane nagrade i eventualno batinom, dete naslojilo emociju zdrave ljutnje i iskrivilo je do besa i gneva. U besu i gnevu, i dete i odrastao, nepogresivo se ispoljavaju nasiljem.
        Dodamo li ovome naslojene strahove od losih horor filmova, , od igrica u kojima sve puca od nasilja, od sadrzaja koje nekriticki i neselektivno, i deca i odrasli, gutaju sa ekrana, imamo dvostruki okidac za agresivno ponasanje. Jer , naslojeni strah uzrokuje takodje, agresiju i autoagresiju.
        Pride je sto ekran uslovljava um i stimulise glad za materijalnim dobrima, pa je dete zahtevno i nestrpljivo, hoce sve sad i odmah, sto najcesce i postigne placem, valjanjem po podu i drugim oblicima histericnog ponasanja. I to su pocetni, ali vidni znaci agresije.
        Da budem jasnija, nasa zvanicna pedagogija, je pre skoro trideset godina( u zanenu za stap), usvojila dva pogubna vaspitna modela, pozitivno uslovljavanje i blagu prinudu, drugacije, sargarepu i oduzimanje iste.
        Pocev od obdanista pa nadalje, tiho, ali sigurno, ovi modeli su zagospodarili nasim zivotima. Skoro da nema porodice, koja nije upotrebila uslov: Ako ovo, dobices ono, moze to, ako uradis ovo, moze bicikl, ali za odlican uspeh. Pa ako dete ne ispuni uslov, (a pri tom je sve vreme u strahu, da li ce ga ispunititi i dobiti obecano) , mi mu oduzmemo nagradu i na taj nacin ga kaznjavamo. A sta rekosmo, kazna svake vrste vodi u agresiju ili autoagresiju, strah svakog porekla, takodje.
        Roditelj Gale je spomenuo los uticaj ekrana i nametnute modele ponasanja, smatrajuci da je strah od batine odrzao mir i red u tradicionalnoj porodici. To jeste tacno, no tradicionalna porodica je imala samo jedan oblik kazne, dete je znalo pravila, sta mora i moze ciniti i tu je kraj.
        Porodica je funkcionisala, jer dete izuzev batine, nije imalo druge “ometace”.
        Danas imamo pet pogresnih autoritarnih vaspitnih modela, koji ugrozavaju SVIH PET emocija kako kod deteta, tako kod odraslog coveka. Pet zala, koji su zagadili zdrave emocionalne odnose u porodici i drustvu, kod nas i svugde, s kraja na kraj planete.
        Pomenusmo nagradu i kaznu, koji produkuju pohlepu, bes i gnev, ekran koji takodje stimulise pohlepu i agresiju. Dodajmo tome prezasticivanje od rada, reda i istine, zbog cega je dete lemjo, prozdrljivo i zavisno od svega i svacega, nadasve nesvesno. Kada smo sve upropastili u neznanju, sedamo mu na dusu i lepom reci trazimo da bude dobro, da uci, da slusa, da, da…da.
        Ne biva dragi roditelji i dragi savetodavci od struke, dete ne moze da primi verbalnu poruku, ako smo ga “rastocili” sa gore pobrojanim modelima. Trazimo da bude moralno, a stavili smo ga u nemoralne uslove.U neznanju naravno i porodica i drustvo.
        Dokle god caruje autoritarnost i ovih pet vaspitnih modela, bice jalovi svi pokusaji i drzave i strucnih sluzbi, da sprece nasilje, pa cak i da ga smanje.Sta roditelju znace reci koje im upucuje autor ovoga clanka:
        ” Roditelj mora da nauci svoje dete da agresija nije drustveno prihvatljiva, i da do resenja problema mora doci na normalan i kulturan nacin “( a agresiju s ekrana zivimo dnevno, da li je roditelj jedino odgovoran).
        Pa ako cemo iskreno, ove reci mu ne znace nista, ostaje zbunjen i u nemoci, jer se na njega prebacuje sva odgovornost, nakon cega mu slede kaznene mere za neprimereno ponasanje njegovog deteta.
        Roditelju treba konkretno resenje, odnosno jasan putokaz, kako da otkloni UZROCNIKE.
        Nadam se da sam problem osvetliila sa svih strana, da nije tesko razumeti da je SVE U SVEMU, da delimicno znanje ne biva.
        Dakle, nasilan je i onaj koji je uslovljen nagradom i oduzimanjem nagrade, i onaj koji je agresiju zivio u virtuelnom svetu ( jer, ono sto gledas, na to licis). Nasilan je i onaj koji je prezasticen, jer mu treba sluga, nema znanje, i ima strahove kako ce da se realizuje. Na kraju, nasilan je i onaj kome ispiramo mozak praznim verbalizmom, kljuca u sebi, jer od nas zavisi, a signali su reci u stilu, smaras, udavi i sl.
        Po istoj matrici funkcionise i svet odraslih, u bracnim odnosima, medju zaposlenima, o politici da ne govorim..Svugde postoji uslov i naspram toga kazna ili nagrada.
        A Ljubavi ni od korova.
        I da zakljucim, covek je najsavrsenije misaono bice, dato mu je da se ostvari na najbolji nacin. Da zivi u Ljubavi, Radosti i Dobroti na korist sebi i zajednici takodje.
        Prema tome, nasilnikom i ubicom, otudjenim od sebe, od bica, niko se nije rodio, vec vremenom stasao.
        Stoga, dragi roditelji, neka vam je Svevisnji na pomoc, ponudih vam Znanje i celovito resenje u delu Prof. Milice Novkovic, koja je naucno dokazala uzroke emocionalne i mentalne disharmonije kod coveka.Na temelju Sudjok medicine, nasla je i uzrok i resenje, a sve osmislila u visedecenijskoj praksi i radu sa porodicom, skolom i citavom zajednicom kod nas, a i sire.
        Dok se drzava ne seti, vi raditi za svoje dobro i opste spasenje,jer, kada se dese promene u porodici, desice se i u drustvu.

    2. Jelena kaže:

      Uglavnom se slažem sa vama. U ovom obrascu ponašanja je gotovo nemoguće utvrditi jedinstveni uzrok jer ga vrv i nema, negde svaki nasilnik ima svoj skup faktora koji ga čini time sto jeste. Ne treba marginalizovati uticaj porodice i sredine kao sto ukazuje tekst,doduse previse banalizovan ,ali cesto to ide u kombinaciji sa jos nekim faktorima. Moram usput da kažem da sam imala prilike da vidim primere gde su roditelji na takve incidente reagovali sasvim adekvatno i doimali se skroz pristojnim ljudima a eto ,ispade dete takvo, sta tu zaključiti? Ne može covek prenebregnuti da možda postoji i neka genetska predispozicija koja pojacava mogućnost razvitka u tom smeru,naravno uvek u kombinaciji sa jos po nečim. ..

  2. Alisa Ljubić kaže:

    Površan i jednostran pristup ozbiljnom problemu.Nije samo roditelj kriv ako iznedri nasilnika.Škola može stvoriti nasilnika,sasvim nenamerno.Klanovi rađaju nasilnike,uvek bilo i biće.Nasilnici su pojedinci koji su zaštićeni brojem sledbenika.Zadatak svakog pre svega razrednog starešine i svih drugih zaposlenih u školi jeste da ne dozvole stvaranje grupa i klanova u odeljenjima.To je glavni zadatak.Jer,uvek se neko nametne kao vodja,a njegovi pratioci preuzeće model njegovog ponašanja.Kad ojačaju,i nadležnima će biti problem da ih kontrolišu.I taj model ponašanja kasnije počinje da živi i van škole.Zato,sprečimo stvaranje klanova po odeljenjima.Jer,klan radja nasilnika.To je postala naša stvarnost.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama