Da nam ministar ne ostane bez odgovora

12 avgusta, 2021

“Šta mi toj ženi, mi muškarci, mi društvo, država, treba da damo da bi ona donela odluku da rodi treće dete?” zapitao se ministar za BRIGU o porodici Ratko Dmitrović gostujući juče u jednoj emisiji.

Ovu izjavu preneli su svi mediji, ali izgleda da mu na pitanje niko nije odgovorio. Kao majka dvoje dece, osetila sam se prozvano i pomislila – nije red da ministar ostane bez odgovora.

Foto: MC

Ja sam, dakle, majka dvoje dece. Imam 35 godina i ne mogu da kažem da ne razmišljam o trećem. To baš nikakve veze neće imati s tim da li će država da mi “plati” da rodim. Ali ima veze sa dostojanstvom i uslovima u kojima treba da nosim, rodim i odgajam to dete.

Kao odgovor na Vaše pitanje, ministre, pre svega treba da znate da postoje žene koje ne žele treće dete. Koje su savršeno srećne sa svojih dvoje ili jednim i ne postoji ništa što vi možete (ili treba) da uradite da se ona predomisli.

Ali, eto, kad već pitate, da – istina je. Postoji možda još i više onih majki koje bi se odlučile za treće dete da žive u nekim drugim okolnostima.

Možda bi se odlučile da rode i treće dete kad bi trudnoću mogle da vode u čistim i urednim domovima zdravlja, gde zakazivanje pregleda nije kao zakazivanje putovanja na Mesec.

Možda bi se odlučile da rode treće dete, kad bi u porodilištima dobile čistu posteljinu svakog dana, higijenske uslove dostojne čoveka i tretman kakav zaslužuje žena koja samo što je na svet donela novi život. Kad bi epidural uvek i u svakom trenutku mogao da bude njen izbor, a ne da za to mora da “poteže vezu” i sprema koverat. U 21. veku.

Možda kad bi u porodilištima hrana bila kao u skupštinskom restoranu, umesto parčeta salame na najjeftinijem hlebu. Možda kada se ne bi dešavalo da joj neko kaže da je razmažena što ne može da ustane par sati nakon porođaja. Možda kada bi osoblje bilo edukovano da joj pomogne da doji. Možda kad se prisustvo oca na porođaju ne bi PLAĆALO.

Možda, samo možda, bi neke majke koje rade po smenama odlučile da rode treće dete kada bi ih država STVARNO zaštitila od poslodavaca koje za to nije briga.

Možda kad se mesto u vrtiću ne bi čekalo ili “jurilo preko veze”.

Možda kad bi grupe u vrtićima brojale po desetoro dece, pa se majka koja ostavlja dete u takvoj grupi ne plaši da li će vaspitačica stići da mu se bar malo posveti. Umesto ovih sada, u kojima jedna vaspitačica brine o njih 35 i jedva stigne da ih sačuva.

Možda poželi treće dete kad bude znala da to dete neće živeti u državi sa najzagađenijim vazduhom u Evropi.

Možda kad biste ih zaštitili od poslodavaca koji ih zapošljavaju “na ugovor” pa ga jednostavno ne produže čim saznaju da je trudna.

Doručak trudnice u bolnici Narodni front

Možda kad bi pelene koštale manje.

Možda, samo možda, kad majka ne bi morala da brine o tome da li će njeno dete rasti u društvu gde će tatin sin brzim automobilom moći da pokosi bilo koga (pa i njeno dete) i da prođe (skoro) nekažnjeno.

Možda kad bude znala da će njeno dete moći da se obrazuje u sistemu koji sve tretira jednako i da se u istom takvom sistemu sutra zaposli.

Možda kad biste vi, “društvo”, stvorili i sproveli zakon koji će imati nultu toleranciju na nasilje nad ženama, pa će i ona žena u selu smeti da prijavi muža, iako on ima ortake u policiji. I neće morati da brine za svoju decu, jer će ih sistem zaštiti od nasilnika.

Ima tu još mnogo “možda”, ali suštinu ste, nadam se, razumeli.

Kao majci dvoje dece, ne treba mi novac da rodim treće. Treba mi siguran i uređen sistem. A to, sumnjam da ću imati dok mi reproduktivni period traje.

A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


14 komentara na "Da nam ministar ne ostane bez odgovora

  1. Danijela kaže:

    Svaka cast carice!Na zalost jos dugo u ovoj zemlji nece biti bolje.

  2. Jelena kaže:

    A sta kuci jede?
    Ako moze slika..

    1. Ilija kaže:

      Jesi li ti normalna ?

    2. Sara kaže:

      A sta ti jedes?

  3. Nevena kaže:

    Mozda kada ne bismo strepili svaki dan sta nam deca udisu, kada ne bismo brinuli da li cemo moci da ovaj mesec obezbedimo detetu i patike i veceru, mozda kada ne bismo morali da brinemo da li ce nam deca sutra imati pijacu vodu, mozda kada ne bismo brinuli da li je hrana koju im kupujemo i dajemo stvarno bezbedna, mozda kada ne bismo bile prijavljene na minimalac i primale 4x nizi iznos za vreme porodiljskog, mozda kad nas ne bi kasapili i ponizavali na porodjaju, mozda kada ne bismo morale da biramo izmedju posla i karijere i porodice jer radimo po 10-12h…..on se brine sto zene nece da radjaju trece dete e moj ministre zbog svega ovog mozda mnoge se premisljaju i za drugo a mnoge da li uopste i da radjaju!!!

  4. Marija kaže:

    👏🏻👏🏻👏🏻

  5. Mirjana Vraneš kaže:

    Na žalost, tu su svi razlozi zbog kojih je moj muž odustao od trećeg deteta. Sada ne mogu da ga utješim jer krivi samo sebe što se bojao.
    Ako uspem da se snsđem, dodala bih neke slike.

  6. Bilja kaže:

    Bravo! Bravo! Bravo!
    Kao majka 2 dece, koja isto ima 35 godina, i isto razmišljam o trećem detetu, kad bi bilo sve uređeno kako zaslužujemo mi kao roditelji, a ubuduće i naša deca.. Bilo bi divno da imamo uslove kao većina uređenih zemalja.. ne, ček, ček.. mi smo i uređenija i naprednija zemlja, BDP nam je ?% veći nego u Nemačkoj, Švedskoj i sl.. Mi ni ne znamo kako dobro živimo!!!

  7. Milica kaže:

    Bez ljutnje, ali ovaj tekst mi ne odgovara na pitanje zašto nećete treće dete, više navodi na pitanje: zašto ste u takvom sistemu rodili dvoje dece? Zar Vam (po Vašim rečima) ne smeta što Vam ovo prvo dvoje udišu štetan vazduh? Što bahati vozač može da Vam zgazi prvo dete ili je to rezervisano samo za treće?
    Ovaj tekst je bio dobar do polovine, a od polovine je sporan… ne možete očekivati da se odjednom reše svi problemi koji postoje na svetu, od globalnog zagrevanja do korupcije da bismo imali (ne treće, nego jedno jedino) dete. Sa aspekta ovog teksta, niko ne bi trebalo da ima decu. Ni jedno jedino.

  8. Nevena kaže:

    Pa mozda i ne bismo trebali da radjamo. Zena ne navodi ovo samo kao problem sa radjanje treceg deteta nego i prvog i drugog i treceg i petog. Jer ako pazljivo citas videces da upravo zbog svih tih stvari koje je nabrojala strepi i za ovo dvoje da je prezivela sve i svasta u porodilistu sa ovo dvoje i da bas zato sto nas truju ubijaju nam decu ne zeli na svet da donese jos jedno jer u ovom sistemu ne zeli da bude ta koja ce doneti jos jedno neduzno bice, ne zeli ni sebi ni detetu tu patnju. Tekst nisi razumela.

  9. Anadj kaže:

    Moj naklon, bravo za svako slovo 👏👏👏

  10. Verica Lončarević kaže:

    Svaka vam je na mestu. Nadam se da će “glavešine” shvatiti da nije sve u novcu. Ne možete parama kupiti natalitet. Uredite državu da vam mladi ne odlaze. Tada će i natalitet porasti.

  11. Vesna Kajzerica kaže:

    Apsolutno se slažem sa svim navedenim u članku, ali pošto mi otkucava biološki časovnik, ako nije problem da zamolim ministra da mi da 60000 evra da rodim prvo dete VAN SRBIJE. Moj život u Srbiji je toliko depresivan, da mi je priča o potomstvu “naučna fantastika”, ali eto kad ministar već pita, sa 60000 evra bih možda dobila neku inicijalnu sigurnost da se iselim i rodim dete u nekoj uređenijoj zemlji, u kojoj živi manji broj ljudi sličnih Aleksandru Vučiću.

  12. Vesna Kajzerica kaže:

    #Populaciona politika
    SUBVENCIJE ZA RAĐNJE
    Pogledati koliko u zemlji ima žena od 25 do 40 godina starosti bez dece? Uporediti sa brojem muškaraca od 30 do 45 godina starosti bez dece. Ukoliko broj žena drastično veći od broja muškaraca, subvencionisati neki vid „samohranog roditeljstva“ ženama koje su za to zainteresovane. Umesto, što gledate, kako da podstaknete parove da se odluče za treće dete, učinite „prekomerne žene“, „poželjnim udavačama“ (makar se odlučile da zatrudne sa strancima).
    Kako? Tako što ćete im dati inicijalnu sigurnost za odgoj deteta. Sistem i razočarenje žena u isti, ne možete promeniti ni za 10 godina, ali zato možete na drugi način podstakuti rađanje.
    Raspišete konkurs, da nudite 60 000 evra prvorotkama između 25 i 40 godina starosti. Pre nego što zatrudne, potpisaće ugovor sa državom u kom se država obavezuje da će im na namenski račun uplatiti 60 000 evra, koji će moći da koriste od trenutka kada u nadležnu insticiju odnesu potvrdu o trudnoći. Tada će dobiti karticu za podizanje novca sa namenskog računa, koja će biti limitirana na 400 evra mesečno. Zašto? Da ne bi taj novac potrošile na auto, ili estetske zahvate, a dete posle živelo od socijalne pomoći.
    Zašto uplatiti 60 000 evra u celosti, a ne u vidu mesečnih subvencija?
    Zato što pametne žene nemaju poverenja u državu i sistem u kome žive duže od dve ipo decenije.

    Pod takvim uslovima rađanja, žene bi dobile sigurnost da:
    – Ne razmišljaju od tome da li će imati novca da tuže oca deteta za alimenaciju? Da ne razmišljaju koliko će to trajati i čime će za to vreme hraniti dete.
    – Da manje strepe da li će dobiti otkaz zbog učestalih bolovanja zbog bolesti deteta ili uzimanja slobodnih dana zbog završavanja administracije u vezi deteta.
    – Da ih baš briga da li ima mesta u obdaništu, jer imaju novca da se prehrane i ako ga same čuvaju kod kuće…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama