Страх – тако чврсто се скопчао са тим, највише ишчекиваним, из искуства са друге стране, познатим, а потпуно новим и изненађујућим осећајем – постати родитељ.
Страх – у пуној својој снази, у свим могућим нијансама, са и без прилога, онакав какав никада нисам упознала. Притајио се и сачекао свој тренутак, а нико ми није рекао да ће доћи руку под руку са оним најлепшим.
Лукаво се насмејао мојој наивности, и показао да га уопште не интересујем ја, него они које најкраће познајем, а највише волим. Да, због тих малих руку, разбијених колена, великог света, а ситних корака, са Страхом сам на Ти.
И сасвим ми је довољан онај кад топломер покаже 39 са 5 или кад масница испод ока никако да прође, и онај због упорног и исцрпљујућег шкргутања зуба или онај када ми у секунди испусти руку. Још могу и да поднесем онај кад се питам како им је тамо где нисам ја, или, још горе, кад сам баш ја ту. Али више од – Шта ако… Можда ако… Било које Ако! Ако! не бих могла.
Хајде да знамо све кораке када се сви они најгори страхови удруже! Хајде да не дозволимо да трају дуже него што морају! Хајде да повучемо границу код Далеко било и Да се више никада не понови! Да, када удари свом силином, ми узвратимо дупло јаче! Да не врисне ниједно – Где сам?!
Да не крикне ниједно – Где је?!
Деца гледају у нас.
Због њих. Због нас који их највише волимо.
Да не буде касно.
Хоћемо Амбер Алерт у Србији!
Амбер алерт је систем алармирања јавности у случају нестанка деце. Настао је у Сједињеним Америчким Државама 1996. године. Назван је по деветогодишњој девојчици из Тексаса, Амбер Хагерман, која је отета и убијена.
Функционише тако што се у случају нестанка неког детета, а уколико постоји сумња да је дете отето, информација шири путем интернета, на телевизији, радију, билбордима, како би допрла до што више људи, односно алармирала јавност.
На тај начин, грађани, уколико имају било какве информације, могу то одмах да пријаве полицији.
У државама у којима се ово спроводи проценат проналаска деце која нестану је 90%!
Уколико и ви сматрате да је ово важно да се уведе и код нас поделите овај (или неки други пост на ову тему) на својим друштвеним мрежама.
Аутор: Маја Радовић