Realne (ne)zgode koje se uklapaju u mozaik modernog obrazovanja – da đak ošamari nastavnika, prođe nekažnjeno i može da nastavi školovanje, ili da profesor izgubi posao i pravo da predaje u školi i pre nego što se dokaže da je udario učenika – potvrđuju da je sistem daleko odskočio od staromodnog školstva – kad su prosvetni radnici bili „zakon”, đaci po kazni učitelja ćutali u ćošku, dobijali packe po jagodicama prstiju, a roditelji skidali kapu pozdravljajući nastavnike s dužnim poštovanjem gde god da ih sretnu.
Danas je učenik u centru pažnje. Škola se vrti oko đaka. Zakon je precizan kada je reč o povredi i posledicama nepoštovanja zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja – u korist deteta više nego profesora. Ogoleli su tu istinu primeri dobre prakse da škole rade po zakonu, makar bio i manjkav.
Učenik drugog razreda ošamario je profesorku za katedrom u učionici na početku petog časa u popodnevnoj smeni. Sutradan zorom, pre hitno sazvanog sastanka tima za borbu protiv nasilja, roditelji su ga ispisali iz škole. Očito obavešteni o pravima učenika i roditelja spasli su dete pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka. Sačuvali su mu uspeh, postarali se da započetu školsku godinu završi u drugoj školi kao da incidenta nije bilo. Propisi to omogućavaju – a ne bi smeli.
Da je đak ostao u školi gde je napravio incident sistem bi bio u obavezi da ga zaštiti i pomogne mu da loše ponašanje popravi. Naročito su tome mogli da doprinesu roditelji. Umesto da sinu objasne da bi pre svega morao da se izvini profesorki, odabrali su da ga tog „poniženja” poštede. Dete je pošteđeno važne lekcije iz primernog vladanja, možda i ohrabreno da u nastavku školovanja profesora nokautira.
Nastavnica koja je pretrpela nasilje ostavljena je na cedilu, da ako joj je preteklo dostojanstva pravdu potraži na sudu. Ne mari sistem za vraćanje ugleda i autoriteta profesorima. A da je đaku koji je ošamario odbrusila povišenim tonom, ne daj bože uzvratila šamarom, dobila bi otkaz i ostala bez dozvole za rad. Dogodilo se to profesoru srpskog, „zbog zlostavljanja učenice” koje je utvrdilo rukovodstvo osmoletke, a još nije potvrdilo pravosuđe. I to je primer dobre prakse sprovođenja obrazovnih propisa. Sistem nije u obavezi da pomogne nastavniku da loše ponašanje popravi, nego je odluka direktora škole, koju kasnije može osporiti viša pravosudna instanca, dovoljna da se nastavniku oduzme licenca i onemogući rad.
Oba prosvetna presedana, čini se, nisu dovoljno podsticajna za prosvetnu vlast koja ne nalazi za shodno da se oglasi i razjasni nejasnoće i manjkavosti propisa koje izgleda samo ona ne vidi.
Šamar profesorki žestok je udarac u obraz obrazovanja, da li je zaboleo roditelje? Lupanje knjigom o sto, ako u dremežu nije omelo nadležne za promene obrazovnih propisa, probudilo je javnost – žestokog protivnika pretvaranja obraza obrazovanja u đon, inače ovog teksta ne bi bilo.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika