Мислите ли да се ваша беба плаши мрака? Или ваше дете одбија да спава у мрклом мраку због чудовишта испод кревета? Многи родитељи верују да су слатке мале ноћне лампице најбоље решење и да њихов топли сјај помаже малишанима да лакше заспе и боље спавају.
Међутим, ефекат ноћног светла на сан детета може бити потпуно супротан.
Научни истраживачи дошли су до сазнања да ноћна светла спречавају дете да заспи и уједно га од спавања одвраћају. Такође, није свако ноћно светло исто, па тако паметно треба бирати лампу и открити како заправо светло утиче на сан вашег малишана.
Да ли се ваша беба плаши мрака?
Уобичајени страх међу родитељима јесте да се њихова беба може плашити мрака. Због тога бирају да поставе ноћно светло у соби у којој дете спава, како би се осећало безбедно.
Ипак, важно је знати да у раном узрасту бебе не развијају ове врсте страхова, па је брига родитеља неоснована. До друге године, деца се развијају когнитивно и имају радозналу, живу машту. За њих, тамна соба би могла бити застрашујућа.
Какав је утицај ноћног светла на бебе?
Светлост различито утиче на сан одраслих и бебин сан. Као одрасли, имамо потпуно формиран циркадијални ритам. Када наше очи детектују сунчеву светлост, сигнализирају нашем мозгу да ослободи кортизол, хормон који нам помаже да останемо активни и будни. Слично томе, када сунце зађе, наше очи примећују одсуство беле светлости, и тако шаљу нашем мозгу знак да ослободи мелатонин, хормон који нас чини поспаним и припрема наше тело за одмор.
Код малишана је то мало другачије. Наиме, прва три месеца по рођењу, дете не може да разликује дан и ноћ. Њихово тело природно не производи кортизол ујутру и мелатонин када падне мрак. Уместо тога, ове хормоне добијају из мајчиног млека.
Временом, како бива директно изложено природној сунчевој светлости током шетње или док дрема у колевци поред прозора, бебин организам полако почиње да учи разлику између дана и ноћи. Међутим, излагање јаком светлу и екранима код куће, заједно са ноћним светлима, може деловати као препрека у овом основном процесу.
Око четвртог месеца старости, бебе почињу да производе мелатонин, хормон поспаности који помаже да има дужи сан ноћу. Да би мелатонин могао „да обавља свој посао“, важно је да родитељи створе окружење у ком је стимулација светлом што нижа. Пригушите светла увече и осигурајте да нису изложени плавом светлу са екрана.
Да ли сте знали?
Ноћна светла за бебе су често беле, плаве и зелене боје. Ове нијансе имају сличне таласне дужине као и дневна светлост и могу збунити вашу бебу и ометати развој њеног циркадијалног ритма.
Утицај интензитета светлости на бебин сан
Интензитет светлости коју користите има велики утицај на бебу и њен сан, посебно у сатима непосредно пре спавања.
Ефекат ноћног светла на бебе варира у зависности од узраста детета и колико је осетљиво на светлост. Док би мало ноћно светло могло бити добро за неку децу, за другу ово може бити превише стимулативно и спречити их да мирно спавају.
Дакле, како можете знати да ли ноћно светло ваше бебе изазива проблеме са спавањем?
Ако приметите да се ваша беба често буди ноћу или да јој је тешко да заспи, а користите ноћно светло, то може бити показатељ да је превише стимулативно за њу.
Утицај ноћног светла на малу децу
Недавно је објављена студија спроведена на 36 деце старости од три до 5 година, у којој је мерен ефекат излагања светлости пре спавања. Деца у студији носила су монитор на зглобу како би пратили своју изложеност светлу и квалитет сна током девет дана. Пре експеримента, родитељи деце држали су их на стабилном распореду спавања (ово је нормализовало њихов телесни сат и обезбедило да им нивои мелатонина стално расту сваке вечери).
Налази о томе како излагање светлости и ноћна светла утичу на то како малишани спавају били су запањујући.
Научници су открили да су и пригушена и јака светла имала сличан ефекат на нивое мелатонина код деце која су учествовала у студији.
Изложеност ноћном светлу може довести до проблема као што је „отпорност на спавање“. Треба имати на уму да деца нису само мали одрасли. Њихова повећана осетљивост на светлост може их учинити још подложнијим дисрегулацији сна и циркадијалног ритма.
Према мишљењу професорке интегративне психологије Моник ле Бургис, са Универзитета Колорадо, гени такође могу играти значајну улогу у утицају на осетљивост на светлост код деце.
Наравно, то не значи да морате потпуно забранити ноћна светла. Заправо, веома пригушена црвена ноћна светла од 1,5 лукса или мање неће утицати на сан деце.
Спавање у мраку олакшава природну производњу мелатонина у телу, што помаже вашем детету да заспи (и што је још важније – да спава). Ако ваше дете више воли ноћно светло, одлучите се за тамно црвено, како не би ометало његов циклус спавања.
