Љутња је огроман извор енергије. Ако се правилно усмери, она постаје покретач амбиције, креативности и храбрости.
Испади беса малишана, снажне емоције, тврдоглавост и бурне реакције током одрастања по правилу збуњују, понекад и озбиљно забрину родитеље. Многи се питају да ли ће њихово, „љуто дете” проћи због ових својих особина тежи пут међу вршњацима и током школовања и колико ће бити успешни.
Ипак, савремена психологија нуди другачију перспективу: управо та деца, уз правилно усмеравање, често израстају у одлучне, истрајне и веома успешне одрасле људе. Многи успешни људи описују данас себе као „тешку децу”. Заједничко им је то што су временом научили да своју снажну енергију усмере ка циљевима.
„Љутња сама по себи није проблем. Она је сигнал, емоција која указује на фрустрацију, неправду или потребу која није задовољена. Деценијама знамо да, условно говорећи, лош почетак у животу има тенденцију да се пренесе на деценије људског развоја. Има доста доказа да неповољна искуства у детињству стоје иза негативних исхода у одраслом добу, попут менталних болести. Али овакви примери нису универзална правила. Нова истраживања мењају поглед на старе идеје о томе која деца само преживљавају, а која напредују”, објаснио је у ауторском тексту за лист „Психологија данас” др Мајкл Унгар, породични терапеут и истраживач на Универзитету Далхузи.
Старија истраживања сугерисала су да негативне емоције попут беса стварају низ когнитивних проблема. Нове студије откривају да негативне емоције могу бити заштитни фактор и помоћ деци да добро напредују у школи. Чак и бес и анксиозност могу да буду користан савезник у околностима и ситуацијама појачаног стреса. Али под одређеним условима.
Од тешког темперамента до лидерских особина
Истраживања показују да деца с жучним, ватреним темпераментом често поседују снажну унутрашњу мотивацију и таква деца су мање склона одустајању. Они не прихватају лако ʼне’ као одговор, што родитељима може бити изазов, али у одраслом добу то постаје упорност коју јасно показују.
Амерички психолог Данијел Големан, аутор концепта емоционалне интелигенције, сматра да деца чија су осећања снажна, интензивна, боље разумеју и себе и друге.
„Кључ није у потискивању емоција, већ у учењу како да се њима управља. То је вештина која директно утиче на успех у животу”, истицао је Големан.
Кључ лежи у начину на који одрасли реагују на бурне и експлозивне реакције својих малишана. Претерано кажњавање, игнорисање или, с друге стране, попуштање сваком захтеву, могу додатно појачати проблем.
„Највећа грешка је етикетирање детета као ʼлошег’ или ʼнемогућег’. Дете тек учи како да неке емоције разуме и контролише своја осећања”, став је психолога Роса Грина, познатог по раду с „експлозивном децом”. Таквој деци недостају одређене вештине, а не воља да буду добра.
Уместо строгог кажњавања, он препоручује сараднички приступ: разговор, разумевање узрока фрустрације и заједничко тражење решења.
Емоционална интелигенција као кључ успеха
Парадоксално, деца која рано испољавају јаке емоције често имају већи потенцијал да развију високу емоционалну интелигенцију, али је предуслов за то да им се помогне да емоције разумеју.
Психотерапеуткиња Филипа Пери сматра да родитељи не треба да „поправљају” емоције детета већ да буду његов ослонац. Када дете осети да је прихваћено чак и у тренуцима беса, оно учи да су емоције безбедне, а онда учи и како да их регулише.
Кључ није у томе да „угушите” емоције, већ да научите дете како да их разуме и користи. Јер како истичу стручњаци, иза бурног темперамента често се крије управо оно што касније води ка успеху. А то су особине као што су одлучност, храброст и способност да се не одустаје.
Аутор: Мариота Влаисављевић
Извор: Магазин Политика