Између дилема, бриге и распуштености: родитељство данас
Шта сваки родитељ треба да зна
Шта чине родитељи?
Да ли сте се и сами запитали колико су родитељи учинили за вас? И шта су учинили? Шта су вам показали и од чега вам склонили поглед? Шта су то са пажњом, мукотрпно одабрали, а шта вам одузели јер су сматрали да је тако најбоље? Јесу ли погрешили у томе?
Иако вероватно постављате оваква питања, немогуће је увек недвосмислено одговорити на њих. Родитељи непрестано праве изборе. Вагају и одлучују. Пролазећи кроз бројне дилеме, дуга разматрања, али и доносећи одлуке брзо и у тренутку, понекад за децу учине баш оно што им је потребно и баш оно због чега ће им деца бити захвална када одрасту. Уосталом, није ни поента у томе да дете буде захвално родитељима. Није љубав у захвалности. Заиста није. Неретко су у питању много важније и базичније ствари које дете не може ни да сагледа. Након тих разматрања, решавања дилема и суочавања са проблемима, понекад се не чини оно што је детету потребно. Родитељи греше и то је, за почетак, прихватљиво. Родитељи праве грешке и правиће их увек. Могуће је само да их буде мање или више, у зависности од тога колика је спремност да се из њих учи.
Бацк виеw оф фатхер хис сон он схоулдерс он натуре.
На питање о томе како су провели детињство, садашњи родитељи су имали доста тога да кажу: “Kада сам била мала, по читав дан смо проводили напољу, уживали у прављењу база и скровишта, пењући се и јурцајући, истражујући околину. Родитељи су ме једва увлачили назад у кућу. Е, вратила бих се у то доба, само да могу!” или: “Kако сам проводио? Kако се могло и знало…У трчању за лоптом, на дрвету, уз импровизоване играчке од крпа и дрвета. Нисам много био са својим родитељима…” Ове изјаве сведоче о томе да су разлике између детињства некада и сада све веће, да су захтеви деце квалитативно другачији, да су очекивања и контекст одрастања измењени у целости. Родитељство је један од најтежих задатака данашњице, у то нема сумње. Данас је код великог броја деце приметна другачија оријентација у игри: мање се играју напољу, знатно мање су у акцији и у покрету. Девојчице и дечаци више имају задатак да наставе оно што је већ осмишљено, а мање да креирају играчке и створе потребне услове за ту игру. Велик део слободног времена проводе у затвореном, да не би покисли, да се не би упрљали или можда повредили у игри.
И падање је корисно
Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма и стручњак за област развоја интелектуалних потенцијала деце подсећа да је мудрост родитељства наћи границу између заштићивања и презаштићивања. Понудити детету изазов али истовремено и довољно слободе да има могућност да истражује је савет који аутор даје. Није неочекивано да се претерана протективна понашања одражавају на развој деце. Погођене области функционисања су тако најчешће моторика, креативност, закључивање, сналажење и говор. Напољу пада снег и хладно је? Обуците дете, дајте му потребну „опрему“ и упутите га на игре у снегу или се забавите заједно.
Ево неколико савета:
Пустите дете да трчи, пење се узбрдо и скаче. Сналажење у отежаним условима, у простору прекривеном снегом, омогућава развој крупне моторике и равнотеже. Дете бива издржљивије и стиче кондицију.
- Не брините ако дете падне. Мора падати. Падање је корисно. Веома је важно да деца повремено испитају границе свог тела и разумеју које могућности нуди средина у којој се играју.
Упутите дете у прављење снешка, скулптура и кућица од снега. Kроз ове активности дете може да унапреди своје креативне способности, разумевање веза између мисаоних и практичних процедура, али и осети чари самосталности. - Не заборавите да сте и ви желели као деца да легнете у снег и оставите у њему траг, па и да се ваљате. Дете у овом случају осети да је то корисно. Шта ту има корисно, можда се питате. У овом тренутку ангажује се ротација и синхронизује се кретање делова тела. Формирају се нови нерви путеви и остварује се већа међуповезаност регија мозга.
Подстичите своје дете да прави грудве различитих величина. Тиме развија фину моторику. Ако се грудва са другима, има такође вишеструку корист јер развија акомодацију ока, смањује време реакције на стимулусе из околине, крупну моторику, али и многе социјалне вештине.
Kад боље размислите, није толико страшно, зар не? Све сте то и сами радили као деца. Поред распрострањеног родитељског уверења о презаштићивању, веома је важно осврнути се на још једну заблуду родитеља на коју аутор Рајовић указује. То је занемаривање дететове улоге као равноправног саговорника.
Границе постоје, пронађите их у сарадњи са дететом
Одрасли често претпостављају да дете неће разумети то што имају да му кажу, па или од тога у старту одустану, или избегавају да дају бројна објашњења и одговоре. Зато је кључни савет овде: причати са дететом као да све разуме. На тај начин дете добија на важности, осећа се сигурно и уважено. Рецимо, ако се у кући десила незгода попут квара или нестанка струје или су пак, сви ужурбани и сударају се у кући због нечега што треба хитно обавити, није лако изаћи пред дете у оваквим тренуцима. Ипак, постоји неколико разлога због којих детету треба коментарисати актуелна дешавања.
- Покушајте да следите неки од предлога:
Испричајте како ви посматрате дату ситуацију, објасните шта се дешава и разрешите бар за тренутак конфузију коју дете ствара уколико му се нико по том питању не обрати. Укључивање овог типа доприноси дететовом самопоуздању: дете је део групе која комуницира. - Причајте деци док обављате свакодневне послове. Образлажите како се поправља или прави нешто, како се користе предмети око вас и шта треба чинити у околностима које могу да наступе. То је корисно из више разлога: развија се разумевање узрочно-последичних веза, проширује речник и усваја активно слушање као битан аспект комуникације. Притом, одвија се процес учења о себи и свету.
- Одговарајте на дечија питања. То је од непроцењивог значаја. Дечија питања нису глупа ни бесмислена и не постављају се са циљем да доведу родитеља до изнемоглости и фрустрације. Деца немају такве намере, само желе да сазнају зашто трамвај тако функционише, зашто људи трепћу и како то да се бара заледила. Имајте стрпљења, вреди.
Разговарајте и са бебама. Kолико год да је дете мало, причајте као да разуме сваку реч. Људски глас је неопходан већ у првим данима јер бебе врло рано стварају везу између гласа и лица, гласа и корака особе и на тај начин стварају прве системе препознавања.
Иако је потпуно разумљиво да вам није увек до разговора, одговарања на стотине дечијих питања и поновног причања прича са измишљеним ликовима, чините то колико год можете. Важно је. Веома је важно. Поред свега изнетог, а у складу са виђењем једне мајке да „дете не треба да се мучи при облачењу и паковању за вртић кад су већ родитељи ту да прискоче у помоћ“, није на одмет истаћи још један савет.
Стручњаци понављају да је једно пружити детету помоћ, а сасвим друго извршавати радње уместо детета. Зато треба подвући:
- При обављању свакодневних активности деца треба да се осамостале. У томе ће успети једино ако и дате шансу да се у томе опробају. То се неће десити ако чините радње уместо њих.
У игри пружите помоћ и подршку онолико колико дете тражи. Не додајте играчке, не намећите ток игре и не организујте редослед игара. Дететова пажња и резоновање ће постепено бивати на вишем нивоу уколико то ради самостално. - Током креирања и израде неког продукта дете је у првом плану, не родитељ. Изузетно је важно да дете види и доживи шта је направило, да то коментарише и да се похвали. Остављањем могућности за иницијативу, чините да дете да буде поносно на себе.
- У ситуацијама када дете тражи помоћ, будите мало и обазриви. Немојте је пружати увек, већ процените да ли је оно што дете захтева у складу са његовим способностима, узрастом и претходним искуством. Понекад је лакше и брже урадити нешто уместо детета (баш када су у питању храњење, самопослуживање, хигијена тела и простора), али улог ће се вишеструко исплатити.
Од едукације до безбрижности
Ово су само неке од грешака родитеља, као и могући начини деловања и препоруке за потенцијално превазилажење. Описане сликовите ситуације су важне због критичког сагледавања сопствених стратегија у васпитавању, као и због проналажења заблуда чије расветљавање помаже да се у наредној, сличној или чак истој, ситуацији реагује ефикасније. Са друге стране, важне су и да би се омогућило проналажење потврде за своје исправне поступке спроведене са децом. Подучавати родитеље на овај начин је од изузетног значаја и понекад је једини пут како би се остварио заједнички циљ, а то је развој детета на свим нивоима.
Пише: Тамара Kостић
Извор: НТЦ