Најважније што једно дете има су родитељи. Како се родитељи односе према њему, кључно је за његов раст и развој. Родитељ је тај који је експерт за своје дете и његове потребе. Ипак, већина родитеља се понекад осећа несигурно у родитељству и брине да ли њихово дете има довољно обавеза и дневних активности. Лако забораве да је бити са дететом и не радити ништа, активност сама по себи.
Животи деце су веома различити, али су њихове основне потребе исте. Свако дете треба родитеље који га безусловно воле, ангажују се око њега и проводе довољно времена с њим. Деци треба могућности да причају о ономе што окупира њихове мисли, треба им брига, храна, пријатељи, смех, авантура, изазови, али и моменти мира и тишине.
Треба им пажња.
Деца желе бити “виђена” од својих родитеља. Понекад родитељи осећају као да немају снаге да испуне ове задатке и као да нису довољни свом детету. Због тога је од велике важности имати помоћ других одраслих особа, које су ангажоване око детета – шира баке и деке, дадиље, васпитачице.
Ниједан родитељ не жели стрес за своје дете, али се ипак такве ствари почесто дешавају.
Ово су неки од разлога:
Брзе промене у друштву – Стрес је реакција коју родитељи доживљавају, јер не могу бити ангажовани и информисани у истој мери око посла и породице. Тај стрес се лако пренесе на дете.
Родитељи су у сталној бризи за дете; да се не повреди, да не добије батине од друге деце, да га не удари ауто, да успе у школи, а касније и у друштву. Све су већи захтеви које дете треба да испуни да би могло успети касније у друштву. Многи се питају може ли њихово дете то да поднесе.
Родитељи су све више сами – Све је више развода бракова, поготову међу младим паровима, те због тога многи живе сами са дететом/децом. Колико ће родитељ имати подршке од својих родитеља, зависи од близине становања и њиховог личног ангажмана.
Родитељи су у страху и да ли ће моћи увек да издржавају своју породицу, а многи од њих имају и своје жеље чијем остварењу теже. Такође, неки имају хобије, или жељу за образовањем. А за све је потребно време. Нажалост, времена је увек мало, тако да неко (родитељ или дете) увијек остане ускраћен за нешто што му је потребно.
Понекад се деси да родитељ ради двократно, тако да све слободно време проведе у покрету од једног места до другог. То ствара огромну дозу стреса, који се преноси на остатак породице.
Стрес који свако од нас осећа – Родитељи су под стресом мање или више, што зависи од многих фактора. Она особа која је константно изложена великој количини стреса, нема снаге за потребе и интересе других људи око себе, па чак ни онда када је у питању њихово рођено дете.
Све ове ствари стресирју дете и, што пре их родитељи препознају и постану их свесни, тим пре могу почети да раде на томе да дете заштите од оног стреса којем заиста не треба да буде изложено.