Dečija hrana premasna, preslatka i preslanaU hrani za decu previše je masnoća, soli i šećera, kažu pedijatri i članovi Udruženja za zaštitu potrošača.
Na Evropskom prvenstvu u fudbalu snažno se reklamira upravo ta nezdrava hrana, ogorčeni su političari Zelenih.
Zeleni su proizvođače dečije hrane optužili za tzv. taktiku kojom mame decu i krše propis po kojem se ne smeju reklamirati proizvodi za decu mlađu od 12 godina.
Po mišljenju Bärbel Höhn, zamenice šefa kluba poslanika stranke Zelenih u Bundestagu, mnogi omiljeni proizvodi za decu su prave kalorične bombe. Nedavno su Zeleni, u saradnji sa šefom Pedijatrijske klinike u Potsdamu, Michaelom Radkeom, testirali proizvode, koji se reklamiraju na Evropskom prvenstvu u fudbalu, kao što su slatkiši, bezalkoholna pića i grickalice.
Polovina testiranih proizvoda, sadržavala je više od 500 kalorija na svakih 100 grama. U studiji se posebno kritikuje što se na proizvodima, osim što je utisnut logo Evropskog prvenstva u fudbalu, nalaze i figure iz stripova, fudbalski tatui, sličice igrača i igračkice, koje privlače decu. Skupljanjem slika i njihovim lepljenjem u katalog deca se vežu za proizvod.
Za pedijatra Michaela Radkea je najvažnije u studiji što ona pokazuje da natpisi na slatkišima ne ukazuju jasno na njihov sastav. Ako baka i deda žele nešto da kupe svojim unucima, bez lupe oni nemaju šansi da pročitaju šta stoji na pakovanju. A čak i ako to mogu pročitati, opet im nije jasno šta je sve u sastavu te namirnice.“
Nejasne tabele sastojaka i reklama za preslatke i premasne proizvode odavno su predmet kritika. Organizacija „Food Watch“ je početkom godine pod lupu uzela 1.500 artikala iz asortimana hrana za decu. Rezultat: Skoro trećina proizvoda sadržavala je sastojke, pre svega mast i šećer, koji se po preporuci Ministarstva zdravlja u Berlinu smeju konzumirati samo u malim količinama. Zaključak: Industrijska ponuda hrane za decu je takva da praktično onemogućava zdravu i izbalansiranu ishranu
Od zdravih proizvoda sa voćem i povrćem nema zarade
Razlog tome je, po mišljenju organizacije „Foodwatch“, što se voćem i povrćem ne može ostvariti veliki profit. Jednostavno se ne isplati prodavati zdravu hranu za decu. „Dok sa voćem i povrćem ostvaruju maržu od 5%, sa slatkišima, snekovima i bezalkoholnim pićima imaju maržu od 15%. Već sada proizvođači moraju navesti sve sastojke, po tzv. GDA tabeli ((„Guideline Daily Amount“). To je tabela na kojoj stoji koliko šećera, masnoća, zasićenih masnih kiselina i soli sadrži jedna porcija od najčešće 100 grama. No, potrošači najčešće konzumiraju puno više od 100 grama.
Čips pun soli
Pedijatar Radke stoga se zalaže za tzv. zdravstveni semafor. „Reč je o jednostavnoj i lako razumljivoj deklaraciji, utisnutoj na proizvodu, na kojoj, kada je zeleno svetlo na semaforu, znači da je proizvod dobar, a crveno da mu je sastav loš. Svako zna da puno soli u hrani, pogotovo za decu nije dobro. Stoga čips dobija crveno svetlo. A te najjednostavnije stvari nisu regulisane i to je ono što mi kritikujemo“, kaže Radke.
On dodaje kako je veliki problem što fudbalske zvezde, reprezentativci vrbuju za recimo zdrav doručak uz “ „Kelloggs-Cornflakes“. To, s obzirom na ogroman udeo šećera, više nije zdrava namirnica za doručak, već slatkiš. A posledice su gojaznost kod dece, dijabetis i bolesti srca i krvotoka. A što je najgore ovako nezdrave proizvode reklamiraju upravo sportisti, koji „pucaju“ od snage i zdravlja.