Na uzrastu pet ili pet i po godina roditelji mogu kroz igru da pomognu deci u razumevanju prvog glasa u rečima. To je veoma jednostavno.
Za početak pitamo dete da li u reči AUTO čuje glas A, gde A izgovaramo produženo i naglašeno: AAAUTO. Kasnije od deteta možemo da tražimo da samo odredi kojim glasom počinje neka reč, npr. SAT opet naglašavajući glas SSSS. Kada dete to savlada možemo isto da uradimo i sa poslednjim glasom u rečima na sledeći način: pitamo dete šta poslednje čuje u reči MIŠ, naglašavajući pritom glas ŠŠŠŠŠ. Veoma uskoro, oko šeste godine, dete možete da pitate od kojih se glasova (slova) sastoji reč KOSA, kao i koja je ovo reč: K-O-S-A ? Možete da pitate koliko glasova (slova) ima npr. reč OLOVKA.
Proces čitanja kreće tako što deca prvo pogledom odvoje tekst od ostalog što se nalazi na stranici. Kasnije počnu da uočavaju reči u celokupnom tekstu, na kraju uočavaju slova u rečima i počinju da shvataju veze između glasova i slova, sa otprilike šest i po godina.
Šta raditi sa decom na uzrastu pre pete godine
Na ranom uzrastu deteta, pre razvoja sposobnosti analize i sinteze, možete vežbati sa detetom. Npr. razgovarajte o tome koja je reč kraća a koja duža, tako što ćete dete pitati koju reč čuje kao kraću a koju kao dužu. Npr. SAT/DINOSAURUS. Reči izgovarajte polako i naglašavjte ih. Korisne su i pesmice, pitalice, brojalice… Rimovanje je vrlo bitno za razvoj fonemskog sluha. Igre rimovanja su deci uglavnom zabavne. Pitajte dete šta se rimuje sa npr. mačka-tačka, zlato-blato, rupa-supa… Možete tražiti od deteta da samo završava rečenice. Npr: „Kćeri moja Nato ti si moje…“, pa dete kaže zlato. Deca već na uzrastu između četvrte i pete godine sama stvaraju rimu.
Sa detetom treba aktivno čitati. Šta to znači? Čitanje ne sme da se svodi na puko prelistavanje knjiga. Naprotiv, da bismo dete zainteresovali za priču treba razgovarati o sadržaju priče i postavljati pitanja npr. “Šta je Zlatokosa pojela?” ili “ Gde je zaspala?” Rastavljanje reči na slogove uz pljeskanje rukama je takođe korisno.
Početne vežbe za grafomotoriku
Na ranom uzrastu deca najpre mogu da boje bojanke. Na taj način deca uče da boje unutar linija i da budu precizni. To je vrlo važno, jer kasnije u školi prilikom pisanja slova neće smeti da prelaze linije između kojih se piše. Svakako je dobro i to da deca sama žvrljaju, jer se tako stvara osećaj da su sami nešto nacrtali.
Na nešto kasnijem uzrastu deca mogu da spajaju tačkice da bi dobili sliku, vežbajući tako pisanje pravih i krivih linija. Deca oko treće godine znaju da nacrtaju krug, oko četvrte kvadrat i oko pete trougao. Sve ove aktivnosti priprema su za pisanje slova.
Pored uredno govorno jezičkog razvoja, važan je i razvoj vizuelne percepcije, koja podrazumeva snalaženje na papiru. Dobro razvijena vizuelna percepcija podrazumeva sposobnosti uočavanja, razlikovanja i prepoznavanja oblika i veličina, nastavljanje na zadatu liniju, uočavanje odnosa i relacija između likova, koordinacija oko-ruka. Deca koja imaju smetnje u razvoju vizuelne percepcije mogu imati poteškoće u učenju, koje se mogu manifestovati kao npr. poteškoće u prepoznavanju slova u rečima ili razlikovanje slova sličnih po obliku kao što su b i d ili u i n.
Kako vežbati sa decom?
Možete reći detetu da prepozna različite oblike, npr. zvezdu, srce, kvadrat i neka ih poveže sa istim oblicima na drugoj strani papira. Zadaci prepoznaj senku, npr. senka kuće, voća, igračke… Prepoznavanje prednje i zadnje strane tela npr. dečaka, životinje… ili pak pronaći ko se sakrio iza kuće, žbuna, drveta… a da se tom prilikom vidi samo jedna polovina onoga ko se krije. Korisne su vežbe precrtavanja i dovršavanja likova. Isto tako vežbe pronalaženja predmeta na zadatoj slici. Npr. zadatak je da dete uoči što više zadatih predmeta npr. bicikl, kišobran, ptica… koji su nacrtani na slici grada. Može da pronalazi i zadate predmete na slici, recimo prugaste ribe u moru drugih riba i da ih oboji. Seckanje makazama, lepljenje, odlepljivanje kolaž papira, stikera i sličica, igre plastelinom ili testom, slaganje puzli, pronalaženje pravog puta kroz lavirint, spajanje tačkica da bi se dobio oblik. Dovršavanje crteža, npr: krova na kući, latice cveta…
Autor teksta: Sanela Raičević, dipl. defektolog logoped
Izvor: decijapsihologija.rs