Igra je glavni način na koji se bebe razvijaju, uče i istražuju svet.
Dok se bebe igraju i tako istražuju, njihova mašta se razvija. Tada mogu eksperimentisati sa novim zvucima, predmetima i aktivnostima. Takođe uče da rešavaju jednostavne probleme i počinju da razumeju svoja i tuđa osećanja.
Od rođenja do 12 meseci, vaša beba postaje sve više zainteresovana za svet.
Ideje za igru koje stimulišu razvoj mašte i kreativnosti kod beba mogu uključiti:
IGRE SKRIVALICE
Vaša beba će biti fascinirana vama. Vaše lice, izrazi lica, glas i dodir podstiču njenu maštu i pomažu joj da uči. Igrajte skrivalice sa različitim predmetima (napr.marame, kuhinjske krpe, jastuci ili zavese) a možete i koristiti sopstvene šake. Igru izvirivanja prati zvuk, tojest kada se pojavite izgovarate „Buuu“ ili nešto slično. Ovu igru možete igrati i ispred ogledala. Takođe je možete igrati u paru (oba roditelja, bake, deke, sestrići), kao i koristeći druge predmete koje skrivate (napr. meda, lutka), tada pitamo „Gde je meda? Evo gaaaaa!!“
Otprilike sa pet meseci, vaša beba bi takođe mogla biti fascinirana sobom. Bebe tada vole da se gledaju u ogledalo, kako menjaju sopstvene izraze. U ovom uzrastu, vaša beba neće razumeti da je ona beba u ogledalu. Ovo razumevanje se razvija kasnije. Takođe u ovom periodu dodirivanje i degustacija su način na koji vaša beba istražuje, zbog čega izgleda da sve stavlja u usta.
UPOZNAJEMO KNJIGE
Vaša beba će uživati gledajući slike u knjigama. Razvoj maštovitosti pomaže im da nauče da se slike u knjigama odnose na stvari u svetu oko njih. Na primer, slika psa je kao kućni ljubimac vaše porodice ili pas kojeg vide u parku.
Čitajte knjige naglas ili pevajte dečije pesme uz jednostavnu gestikulaciju. Na primer, pokažite prstom gore-dole dok pevate „Jedan lepi prstić“.Počnite da čitate svojoj bebi rano – od rođenja ako želite.Čitanje i pričanje priča pomažu bebama da uče o zvukovima, rečima i jeziku. Istaknite određene reči i slike. Promenite ton svog glasa dok čitate. Bebe vole knjige sa rimom, ritmom i ponavljanjem. Sve ovo gradi veštine rane pismenosti vaše bebe i pomaže joj da nastavi da uspešno čita kasnije u životu.
Čitanje knjige može biti opuštajući način da završite dan, sa unapred pripremljenim knjigama za vašu bebu, uspostavljenom rutinom udobnog kutka, naravno bez distraktora u vidu televizora ili telefona. Svakako se vodite interesovanjem vaše bebe, jer biće dana kada beba neće biti raspoložena da joj čitate, i to je u redu. U biblioteci možete dobiti preporuku knjige prikladne za uzrast vašeg deteta.
KUTIJA SA BLAGOM
Možete napraviti kutiju sa blagom za svoju bebu, punu svakodnevnih stvari i predmeta iz prirode koje vaša beba može dodirnuti i osetiti. Svakodnevni predmeti mogu biti napr. varjača, čaša, poklopac, češalj, dok predmeti iz prirode mogu biti list, žir,školjka, šišarka. Kutije, tojest predmete treba dopunjavati i menjati kako bi zadržavali pažnju i izazvali iznenađenje. Deca se veoma zabavljaju otkrivajući šta je unutra. Kutije sa blagom su odličan način da se pokrenu nove ideje za igru, kao što su ispitivanje osobina predmeta, njihova namena, upoređivanje,.. Takođe su dobre za igru u malim prostorima ili kada putujete.
IGRA IMITACIJE
Predstavlja novi način učenja i ima tendenciju da se razvije u veštinu uz pomoć koje će dete učiti nove veštine. Igru započinjemo za stolom pre obroka. Svi prisutni udaraju ritmično sa oba dlana po stolu izgovarajući „Tap, tap, tap“. Dete će najverovatnije spontano pokušati da ponovi. Ukoliko ne uspe možemo mu pomoći “ruka na ruku“ metodom. Zatim imitaciju proširujemo na tapkanje po glavi, uz izovaranje „Tap, tap, tap“, pa pljeskanje rukama, dodirivanje nosa kažiprstom. Igra je ritmična i „Tap, tap, tap“ može zameniti brojanje „Jedan,dva, tri“.
Ključni događaji u razvoju dešavaju se sličnim redosledom, ali razvoj deteta je individualan i podložan varijacijama. Ako ste zabrinuti za bilo koji aspekt razvoja vašeg deteta, dobra je ideja da razgovarate sa svojim pedijatrom, koji vas može ako je potrebno dalje uputiti na podršku defektologa. Na primer, ako vam se čini da vašem detetu nedostaje interesovanje za igru (socijalnu interakciju, kada se dete ne odaziva, nema kontakt pogledom,..) ili je igra specifična (fascinacija određenim predmetima, repetitivno ponašanje, samostimulirajuće ponašanje,..).
Autor: Aleksandra Bokun, defektolog i osnivač centra za defektološku podršku razvoju i učenju ABC dete.