Kreativni centar osnovan je davne 1989. godine s jednom namerom – da deca na našim prostorima rastu uz zanimljiva, edukativna, lepo ilustrovana i kvalitetna izdanja, da razvijaju maštu i kreativnost i da sutra, kad odrastu, s podjednakim žarom te iste knjige čitaju svojoj deci.
Danas, 30 godina od osnivanja najpoznatije domaće izdavačke kuće za decu, gotovo da se ne može zamisliti dom u kojem rastu deca, a da u njemu nema knjiga o Žući, Aninih avantura, slikovnica o Grozonu ili priča o Čiča Petsonu i njegovom mačku Findusu.
O ovim, ali i drugim izdanjima Kreativnog centra, daljim planovima i idejama i o tome šta se u poslednjih trideset godina promenilo razgovaramo sa izvršnim direktorom Dejanom Begovićem.
Za 1300 naslova, koliko je dosad objavio Kreativni centar, sigurno je bilo potrebno izuzetno mnogo rada. Verujemo da ste tokom svih ovih godina, pripremajući izdanja za decu svih uzrasta, naučili mnogo o njima. Kakve knjige deca vole? Šta ona očekuju da vide, dobiju, osete kada se otvore korice?
Naša prva izdanja nastala su iz želje da stvorimo slikovnice za najmlađe kakve u to vreme nismo mogli da nađemo u našim knjižarama. Želeli smo da deci i njihovim roditeljima ponudimo sadržaje koji će biti podsticajni, koji će kod dece razvijati kreativnosti i radoznalost, slikovnice koje će biti ilustrovane i dizajnirane na nov, inovativan način, tako da ilustracije budu još jedna paralelna priča uz postojeći tekst, a ne samo lepa dekoracija na papiru. Tako smo i definisali nekoliko osnovnih smernica koje su odredile profil svih naših budućih izdanja, pa evo da ih i pomenem: razvijanje dečje kreativnosti, podsticanje druženja dece sa odraslima, unapređivanje stvaralačkih metoda u obrazovanju, negovanje boljih odnosa među ljudima i prema prirodi. Tokom svih ovih trideset godina svojski smo se trudili da objavljujemo knjige koje će biti na liniji ovih smernica.
Generacije predškolaca, koje su se među prvima srele s našim izdanjima, danas su roditelji koji sada za svoje mališane predškolskog uzrasta nabavljaju naše slikovnice i knjige. Nadam se da neće zvučati preterano, ali za mene nema većeg komplimenta kada govorimo o kvalitetu naših izdanja.
Neka izdanja su se posebno izdvojila – Žućine dogodovštine, Anine avanture, sve priče Džulije Donaldson, a odnedavno i Peca polako pronalazi svoje mesto. Šta mislite zašto neke knjige čuvaju popularnost decenijama? Šta to imaju što deca toliko vole?
Knjige koje ste izdvojili namenjene su mlađoj čitalačkoj publici i svaka od njih ima neki svoj kanal komunikacije s decom. Žuća je uvek u nekoj igri, a preklopi iza kojih treba zaviriti uvek donose uzbuđenje, radost otkrivanja i želju da se ta igra tokom čitanja neprestano ponavlja. Kod male Ane takođe postoje preklopi, ali i nešto više teksta koji sadrži značajne poruke i savete za najmlađe. Kod Džulije Donaldson bilo je potrebno mnogo truda da bi se u prevodu očuvao pravilan ritam, harmonija i humor u stihovima koje deca na tom uzrastu lako usvajaju. Uz to, neočekivani raspleti njenih priča ostaju u pamćenju i deca često požele da se vrate tim pričama i da ih ponovo čitaju. Raskošne ilustracije i priče prepune toplih detalja odlikuju Petsona i njegovog mačka Findusa. Slikovnice o Peci su zvučne slikovnice sa izuzetno kvalitetno nasnimljenim muzičkim prilozima preko kojih deci približavamo lepotu muzike i osobenosti raznih muzičkih instrumenata. Poslednjih godina stvorili smo još dva junaka u slikovnicama za ovaj uzrast: radoznalog Medu i tigrića Tigija. Najvažnije je da slikovnica ima dobru, uzbudljivu i poučnu priču kojoj će se deca rado vraćati i da glavni junak bude neko sa čijim će se osobinama deca lako identifikovati. Interaktivni elementi u slikovnicama uvek su dobrodošli, jer deca žele da budu aktivni učesnici čitanja, iako najčešće u tom uzrastu još uvek ne znaju sva slova i ne mogu samostalno da čitaju.
Veoma često možemo da čujemo kako su se deca danas mnogo promenila, kako ih manje interesuju knjige, a više digitalna zabava. Da li je to zaista tako, a ako jeste, čija je to odgovornost?
Ne bih rekao da su se deca toliko promenila. Deca su i dalje radoznala, žele igru, kroz igru mnogo lakše uče i usvajaju nova saznanja, žele da što više nauče o svetu koji ih okružuje, žele da budu deo tog sveta. A taj svet oko njih se promenio u poslednjih nekoliko decenija i menja se iz dana u dan sve većom brzinom.
Naučna otkrića, moderna tehnološka rešenja i sveopšta digitalizacija preko kompjutera i mobilnih telefona stigli su u milione domova širom sveta. Kompjuterske igrice stizale su jedna za drugom, dece je bilo sve manje na igralištima i u prakovima, a sve više pred ekranima kompjutera. Mnogi su već tada proricali da će i knjiga u papirnom obliku brzo nestati i da će je zameniti elektronska izdanja, koja će moći da se čitaju čak i na malom ekranu mobilnog telefona.
Ipak, danas sasvim izvesno možemo reći da su papirne knjige preživele nalet elektronskih izdanja i da će ubuduće obe vrste knjiga postojati jedne uz druge. Po meni, najvažnije je da knjiga uvek bude poziv na druženje i među decom, ali i između dece i odraslih. Ako to razumemo i prihvatamo, onda i elektronska izdanja ne moraju nužno biti sredstvo otuđenja dece, već mogu biti način da se deca zbližavaju među sobom, a uz učešće roditelja da grade bolje porodične i društvene odnose. Nadam se da će se odrasli ubuduće mnogo odgovornije odnositi prema deci i njihovom odrastanju i obrazovanju.
Trudimo se da edukujemo roditelje na temu čitanja deci, te da ih podstaknemo da ne prestaju da se sa decom druže uz knjigu čak i onda kada deca nauče sama da čitaju. Jeste li čitali svojoj deci i nakon što su naučila da čitaju samostalno? Zašto je to važno?
Knjige su oduvek zauzimale važno mesto u mom životu. Rano sam naučio da čitam, taj svet prepun uzbuđenja i zanimljivih likova bio mi je vrlo interesantan i zaista sam još kao mali dečak prosto gutao knjige. Kasnije, kada sam upoznao svoju sadašnju suprugu Ljiljanu, to se još više pojačalo, jer je ona bila još veći ljubitelj čitanja od mene. Dakle, knjige su bile tu mnogo pre nego što smo dobili decu. Zato i nije čudno to što su za naše ćerke Dunju i Višnju knjige bile važan podsticajni element odrastanja. One su veoma volele da im se čita i to od najranijih dana, a mi smo redovno razgovarali s njima o onome što bismo im čitali. Smatrao sam da nije dovoljno da im dam knjige u ruke, a da ja radimo nešto drugo dok one čitaju. Prava stvar je bilo to da sednem sa njima, da čitamo zajedno i razgovaramo o knjigama.
Nekako u to vreme nastao je i Kreativni centar, pa smo iz razgovora o pročitanim knjigama dobijali vrlo jasne signale o tome koje su to teme koje decu mogu da zainteresuju i na koji način valja oblikovati tekst i ilustraciju da bi im knjige bile što zanimljivije. Neretko su njih dve, čitajući neke od knjiga još u pripremi za štampu, svojim reakcijama i zapažanjima uticale na konačan oblik knjige. S vremenom, naravno, postale su potpuno samostalne u čitanju, ali navika da o pročitanim knjigama razgovaramo održala se do danas. Knjiga je na taj način u našoj porodici uvek bila most koji nas je povezivao, mesto gde je svako mogao da iznese svoj doživljaj knjige i da govori o emocijama i utiscima koje je ona u njemu pokrenula. Takvu ulogu knjige za decu postavili smo kao jedan od ciljeva osnivanja naše izdavačke kuće i, rekao bih, u mnogim porodicama knjige Kreativnog centra ostvaruju upravo tu misiju.
Rana stimulacija vrlo je popularna tema, a Kreativni centar ima mnogo izdanja koja su upravo namenjena radu s decom u vrtićkom i jaslenom uzrastu. Kako podsticati trogodišnjake da uče kroz igru i koji je tu zadatak roditelja, a šta je posao vaspitača?
Praviti radne slikovnice za decu ovog uzrasta izuzetno je odgovoran zadatak. Prva poteškoća na koju nailazite jeste ta što ona ne znaju da čitaju, tako da se koncipiranje radnih zadataka na ovom nivou u dobroj meri mora osloniti na jasnu i funkcionalnu ilustraciju, uz koju će deca razumeti šta se od njih traži. Dalje, ti zadaci moraju biti ponuđeni u obliku igre – što deca najbolje prihvataju i rado učestvuju u takvim aktivnostima. Uvek je dobro da to budu igre u kojima može učestvovati grupa dece jer se tako podstiče proces socijalizacije i usvajanja različitih uloga u grupi. Takođe bi bilo dobro da se te igre, kad god to prilike dozvoljavaju, izvode napolju, u dvorištu ili parkiću, na svežem vazduhu. Uloga vaspitača je izuzetno važna jer vaspitač radi s većom grupom dece, treba sve aktivnosti da pripremi i organizuje, a istovremeno mora da vodi računa o svakom detetu i omogući mu da aktivno učestvuje u radu u skladu sa svojim individualnim mogućnostima. Roditelji su u nešto drugačijoj ulozi, ali bi svakako trebalo da kvalitetno provode vreme sa svojom decom, uz što više igre i stimulacije dečje radoznalosti. Što se tiče knjiga koje Kreativni centar nudi ovoj uzrasnoj grupi, tu su svakako važne slikovnice sa interaktivnim elementima, koje su vrlo brojne u našoj ponudi. Posebno bih izdvojio radne slikovnice za ovaj mlađi uzrast, kao što su Ja u vrtiću i Polazim u vrtić, kao i čitav serijal Školice za decu od prve do šeste godine, koji je prošle godine na Frankfurtskom sajmu knjiga dobio Nagradu za najbolji evropski udžbenik u kategoriji radnih materijala za predškolce. Naravno, nismo zaboravili na vaspitače i roditelje, za koje smo pripremili više priručnika koji inspirišu nudeći brojne primere iz savremene prakse u radu s decom predškolskog uzrasta.
Na koja izdanja Kreativnog centra ste posebno ponosni?
Ovo je baš teško pitanje. Mi već trideset godina zaista ulažemo puno energije i strasti u pripremu svakog našeg izdanja i ponosni smo na sve naše knjige, gotovo kao da se radi o našoj deci. Najiskrenije, teško mi je da bilo koju od njih izdvojim jer ih ima na stotine zbog kojih sam vrlo zadovoljan i ponosan što smo ih objavili. Ali, evo, pošto dugo godina radim kao menadžer za strana prava objavljivanja, izdvojio bih nekoliko naslova koji su postigli lep međunarodni uspeh i koji su prevedeni na više jezika i objavljeni širom sveta, promovišući time ne samo Kreativni centar već i Srbiju kao zemlju.
Seks za početnike, napisala Jasminka Petrović, ilustrovao Dobrosav Bob Živković. Pre svega, radi se o hrabro napisanoj i još hrabrije ilustrovanoj knjizi koja je otvorenije, smelije ali i s dosta humora progovorila o jednoj veoma osetljivoj fazi u životu mladih ljudi. Prevedana je i objavljena u 25 zemalja, a kod nas je još uvek jedna od najpopularnijih knjiga.
Knjiga za svaku devojčicu, napisala Violeta Babić, ilustrovala Ana Grigorjev. Sveobuhvatan praktičan vodič sa bezbroj korisnih saveta za devojčice u pubertetu i promene koje se u tim godinama dešavaju. Prevedna je i objavljena u 22 zemlje, više puta doštampavana u svakoj od tih zemalja. Kod nas je i dalje izuzetno tražena, trenutno u 14. izdanju.
Serija slikovnica Šta sve Ana zna … , napisao Simeon Marinković, ilustrovao Dušan Pavlić. U dvanaest naslova deci predškolskog uzrasta, u formi preklapalica, devojčica Ana ukazuje na mnoge korisne istine u vezi s lepim ponašanjem, zdravom ishranom, čuvanjem prirode, ponašanjem u saobraćaju, polaskom u vrtić i dr. Prevedena je i objavljena u devet zemalja, od Kine, preko evropskih zemalja do Kolumbije i Brazila.
Šta možemo očekivati od u narednom periodu? Kojim novim izdanjima ćete obeležiti tri pune decenije rada?
Pre svega, ovu godinu obeležavamo reprezentativnom izložbom Boba Živkovića, koji je naš prvi saradnik i koji je za nas dosad ilustrovao blizu 120 knjiga. Izložba se otvara u Muzeju primenjene umetnosti 2. oktobra ove godine, a pratiće je velika monografija u kojoj su sadržani najbolji Bobovi radovi. Pored toga, upravo su izašle dve fantastično ilustrovane knjige. Zbirka pesama Dar-mar poznate pesnikinje Dragane Mladenović, kojom nastavljamo ediciju Različak, ilustrovana je kolažima Borisa Kuzmanovića. Neobična knjiga za dugo čitanje, razmišljanje i posmatranje. Tu je i izdanje u čast našem dugogodišnjem saradniku Dobrici Eriću, ilustrovano nežnim crtežima Marice Kicušić. Ova knjiga, pod naslovom Naša gošća godina, nije samo sećanje na velikog pesnika već i na seoski život kakav poznaju svi čitaoci njegove poezije, a koji nažalost nepovratno nestaje.
Čitava jubilarna godina biće u znaku zanimljivih knjiga namenjenih različitim uzrastima. Da pomenem neke od njih: novi roman nagrađivanog pisca Zlatka Vasića pod naslovom Šumski derbi, zatim drugi deo našeg bestselera namenjenog roditeljima koji se zove Ilustrovani ključ za tinejdžerske krize, potom četvrti deo serijala o princezi Sofiji iz pera Vesne Aleksić i još mnoge druge.