Ako nasilje rađa nasilje, šta vraća red u školske klupe? Šta je posao roditelja, a šta škole danas? Čime se popularizuje nasilje i zašto dobra deca više nisu super heroji? Na postavljena pitanja odgovarali su učesnici Insajder debate.
Ukoliko želite da lažete zašto vaše dete danas nije došlo u školu, pritisnite jedan, da smišljate izgovore zašto dete nije uradilo domaći, pritisnite dva, da iznesete primedbe na način rada nastavnika pritisnite tri, da psujete nastavnike pritisnite četiri, da pitate zašto niste dobili obaveštenje koje smo vam više puta poslali i preko deteta i mejlom, pritisnite pet, ako želite da vam mi vaspitavamo dete pritisnite šest, ukoliko želite da nekoga udarite, ošamarite ili gađate, pritisnite sedam, da po treći put tražite da vaše dete dobije drugog nastavnika, pritisnite osam, da se žalite na kvalitet ambalaže u kojoj se servira ručak u školi, pritisnite devet, ukoliko shvatate gde živite i da vaše dete mora biti odgovorno za svoje ponašanje, pohađanje nastave, izvršavanje školskih obaveza i domaćih zadataka, i da nije greška nastavnika što ono to ne čini, pritisnite nulu.
Ako ste, roditelj ili staratelj školskog deteta, koji broj biste Vi broj izabrali?
Valentina Ilić: Izvlačenje stolice je otvorilo Pandorinu kutiju
Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije, komentarišući prethodne navode, rekla je da bi veliki broj roditelja verovatno pritisnuo nulu.
“Ja pretpostavljam da bi veliki broj roditelja pritisnuo nulu, u današnjim uslovima prosto roditelji koji nemaju vremena, trčeći sa posla u posao, da obezbede dobre patike, da obezbede dobre telefone, jako malo svoga vremena posvećuju deci i to je činjenica. Primetila sam u školi da deca vole taj kontakt grljenja i ljubljenja koji im zapravo nedostaje u porodici, tako da verujem da bi veliki procenat roditelja pritisnuo nulu”, rekla je ona.
Ona je istakla da je prosvetna struka vrlo specifična.
“Mi moramo da imamo veliku dozu razumevanja i veliku dozu podrške, kako mi učenicima, tako i učenici nama, to je jedna interakcijska veza koja ostaje godinama i verujem da mnogi prosvetni radnici imaju da u svom iskustvu, generacije i generacije prođu, i da ta deca dođu u školu, dođu da vas vide, da porazgovaraju sa vama”, rekla je Valantina Ilić.
Ilić kaže da je granica između učenika i nastavnika delikatna i da uvek mora da postoji.
Komentarišući izvlačenje stolice profesorki Tehničkog u Trsteniku, Ilić kaže da je izvlačenje stolice otvorilo Pandorinu kutiju.
“Otvorila se Pandorina kutija i naše kolege nam javljaju razne vrste maltretiranja, nasilja od strane učenika, koja su, pretpostavljam, stavljena negde pod tepih kako bi se očuvao dobar glas škola. Izvlačenje stolice, ja sam pročitala jednu floskulu, na društvenim mrežama i dozvoliću sebi, Srbija je stavila omču prosvetnim radnicima, a učenici su je samo izmakli”, nevela je Valentina Iilić.
Dragana Đurić: Dobar glas škole čuva se dobrim radom, a ne prećutkivanjem
Dragana Đurić iz Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije rekla je u Debati da se dobar glas škola čuva dobrim radom.
“Dobar glas škola se čuva dobrim radom, a ne time što ćemo nešto prećutati, a nešto drugo izneti u javnost. Mi smo sada ušli u jednu igru u kojoj tražimo krivca, u ovom trenutku je malo više krivac porodica, malo manje škola, a malo više je lopta u dvorištu tih roditelja koji su prezaposleni i ne obraćaju pažnju na svoju decu, ja ne mogu da se sa tim složim do kraja”, rekla je Dragana Đurić.
Đurić je istakla da Nacionalna asocijacija roditelja neprekidno na terenu i da funkcioniše u dvanaest gradova.
“Mnogo razgovaramo sa roditeljima, mnogo razgovaramo sa nastavnicima, i ne mogu da se složim sa tim da su roditelji nezainteresovani za budućnost svoje dece ili za trenutni život svoje dece. Ono što je činjenica je to da, kao i uvek do sada, deca i mi ne živimo u istoj epohi, nemamo iste potrebe, nemamo iste navike, a sada čini mi se, značajnije nego ranije, nemamo ni isti rečnik”, objasnila je Đurić.
“Ceo kontekst javnosti govori o prosveti kao o problemu, a ne kao resursu”, poručila je Dragana Đurić. Dodaje da odgovornost imaju roditelji, nastavnici, obrazovni sistem, i “ono što nikako ne smemo da zaboravimo odgovornost imaju mladi ljudi koji su uradili to što su uradili”.
Dobrinka Kuzmanović: Svaki slučaj školskog nasilja je specifičan
Dejan Nedić: Ako stavi nasilje pod tepih škola ništa nije uradila
Dejan Nedić iz Društva direktora škola Srbije rekao je ovakvih slučajeva ko zna koliko ima, a da se za njih ne zna, dok ne izađu u javnost.
“Ovim isključivo mora da se bavi škola i da ne stavlja pod tepih, jer svaka odgovorna škola, svaki odgovorni pojedinac, direktor, i nastavnici ne dozvoljavaju ovo. Ako se primenjuje odlučno, Zakon je jako dobar, ako se procedura poštuje i ako se obavi sve što je potrebno i ako se ukaže deci, da će biti kažnjeni za to što urade, oni to neće uraditi”, istakao je Nedić.
On kaže da svaka reakcija mora da ima represiju. Dodaje da deca moraju da znaju da ne mogu to da urade, “bitno je da ne sme škola nijedna da stavi pod tepih, ako stavi pod tepih ništa nije uradila”.
Nedić kaže da često škole ne vole to da se istakne radi imidža škole.
“Naprotiv imidž škole će biti ako se kaže da je dete sankcionisano zbog ovakvih stvari, da se više nikad ne ponovi i ne padne drugoj deci”, objasnio je sagovornik u Debati.
Učesnici su saglasni da različite vrste problema dovode do kulminacije nasilja u školama.
Izvor: Insajder