Prve ružne reči postaju deo detetovog rečnika obično negde oko njegovog trećeg rođendana. Mališan ih najpre ponavlja s vremena na vreme tokom govora koji prati njegove aktivnosti. Prilikom takvog izgovaranja dete još uvek u potpunosti ne shvata značenje izgovorenih ružnih reči i psovki. U tim trenucima izgovaranje ružnih reči roditelji najčešće doživljavaju kao veliki izazov i problem čije rešavanje zahteva njihovu punu angažovanost.
Za razliku od roditelja, neke druge osobe iz detetove okoline često tumače ovu „pojavu“ kao simpatičnu, smeju se, zadirkuju dete, nagrađuju slatkišima svaku izgovorenu ružnu reč… Na ovaj način dete ubrzo uviđa da pričanje ružnih reči donosi korist u vidu pažnje koju privlači psovkama koja biva usmerena samo na njega. U takvim slučajevima ljutnja i kritike roditelja veoma retko daju željene rezultate. A dete vremenom postaje zbunjeno time što njegovi istovetni postupci izazivaju različite reakcije ljudi iz okoline. I na kraju uglavnom prihvati „značaj“ i „moć“ ružnih reči, a ona se ogleda u tome da njihovo izgovaranje skoro uvek izaziva reakciju okoline. Ta reakcija može biti pozitivna ili negativna, detetu je obično svejedno. Važno je samo da izgovaranjem psovki što više skreće pažnju na sebe.
Korak prvi: Zahtevajte od odraslih da ne podstiču i ne odobravaju dečje psovke
Prvi korak u „ratu“ protiv ružnih reči sadržan je u tome da roditelji zahtevaju od svojih i detetovih ukućana, od osoba koje brinu o detetu, ali i od svih ostalih odraslih osoba sa kojima se dete često viđa, da ne podstiču i ne odobravaju ovu vrstu ponašanja koju oni žele da iskorene i ulažu veliki trud u postizanje tog cilja.
Korak drugi: Razgovor i nagrada
Ukoliko dete ide u vrtić, za uspešan drugi korak potreban je otvoren razgovor, dogovor i saradnja sa vaspitačima. Zamolite vaspitačicu da obrati pažnju na ovakvo ponašanje deteta i da vas obavesti ukoliko primeti da se dete koristi ružnim rečima.
Ako mališan uspešno izgura dan u vrtiću bez izgovorene ružne reči, obavezno popričajte sa njim. Pohvalite ga, objasnite mu da ste zbog toga veoma srećni i ponosni na njega. I nagradite dete. Smišljajte maštovite načine za nagrađivanje. Najbolja nagrada će svakako biti neka zajednička aktivnost vas i vašeg deteta, igra koju mališa voli i kojoj se uvek raduje, naročito ako ste i vi deo te igre.
I u situacijama kada dete u vrtiću ili kod kuće izgovori neku psovku ili više njih, takođe je potreban razgovor sa njim. Umesto da vičete na dete, odvojte malo vremena, i sa puno pažnje i strpljenja objasnite mu da vas takvo njegovo ponašanje čini tužnim i razočaranim. Kažite mu da biste bili jako srećni kada ono ne bi koristilo psovke.
Korak treći: ignorisanje mališanovih ružnih reči
Jedan od efikasnih načina u borbi protiv dečjih psovki može da bude i neobraćanje pažnje na izgovorene ružne reči. Svaki put kada vaš mališan opsuje, pravite se da niste čuli. Sačekajte par trenutaka i onda se jednostavno poslužite kratkim komentarom da to što dete govori nije nimalo interesantno, da je dosadno. I nastavite da se ponašate kao da se ništa nije ni desilo.
Naime, ukoliko izostaje reakcija, nema ni sekundarne dobiti u vidu pažnje koju dete očekuje. Na ovaj način, svaka sledeća namera za izgovaranje ružnih reči počinje da slabi, upravo zato što nema nikakve reakcije. Dete shvata da mu psovke više ne pomažu da bude u centru pažnje, pa će vremenom takvo ponašanje prorediti, a često i potpuno eliminisati iz repertoara svojih aktivnosti.
Ovakvo postupanje u velikoj većini slučajeva daje odlične rezultate. Njime ustvari postavljate čvrste temelje za razvoj konstruktivnih oblika ponašanja koji su neophodan preduslov za kasnije uspehe deteta na svim životnim poljima.
Autor: Dragan Antić