Od malena im govorimo da su slatke, umesto da pohvalimo njihovo mišljenje
Insistiranje na izgledu od ranog detinjstva ima za posledicu to što se više od 15 odsto devojčica, mlađih od 12 godina, šminka i pati od poremećaja u ishrani
Kada upoznate četvorogodišnju devojčicu koja pleni osmehom i gleda vas umilnim okicama u roze haljini na tufne, prirodno je da joj kažete kako je slatka.
U ovome, naizgled, nema ničeg lošeg, jer nas mališani spontano „mame“ da im laskamo. Međutim, neka istraživanja pokazuju da je ovakav pristup kriv za činjenicu da je devojkama danas izgled važniji od pameti i obrazovanja. Njima se od malih nogu plasira priča o lepoti, ona se postavlja kao imperativ i usađuje u svest dece, pišu „Novosti“.
Liz Blum, autorka knjige „Razmišljajte: razgovori za pametne žene u zaglupljenom svetu“ navodi da više od 15 odsto devojčica mlađih od 12 godina redovno stavlja maskaru, ajlajner i karmin, pati od poremećaja u ishrani, ima smanjeno samopouzdanje i komplekse zbog fizičkog izgleda, a da čak i pametne, uspešne studentkinje izjavljuju kako bi rađe bile lepe nego pametne.
One su duhovna bića, a ne lutke
Zato ona savetuje da se sa devojčicama razgovara na drugačiji način, da se u ranom detinjstvu promeni obrazac ponašanja, kako bi se izbegle posledice u kasnijem dobu.
Umesto da ih pohvalite za suknju, lutku ili kikice, Liz predlaže da ih na prvom susretu pitate kako su, šta čitaju, šta vole, a šta ne, o lepim manirima… Ukoliko su starije, pametno im je prići sa temama o zagađenju životne sredine, promenama u školskom sistemu, treninzima…
Liz kaže da je suština da se devojčice od najranijeg uzrasta uče da razmišljaju svojom glavom i pažnju osvajaju mudrim promišljanjem i zanimljivim pričama, a ne da čekaju da im neko udeli kompliment na račun izgleda. U protivnom, svaki put kada se to ne desi, one će se osećati manje vredno. Zato je potrebno da im se u ranom detinjstvu usadi svest o značaju ulaganja u unutrašnju, a ne spoljašnju lepotu. To je tek jedna, ali vrlo važna, stavka u ispravnom sistemu vrednosti.
Izvor: bebac.com
Ja se nadam da sam jedina majka u Srbiji koja se oseća kako se ja osećam. Gledam u moju devojčicu i znam da sam joj rodila pametnu glavicu, znam da može da završi fakultet, ako zagreje stolicu, ali je gledam i razmišljam šta da li da izgovorim rečenicu svojih roditelja: UČI ŠKOLU, IMAĆEŠ LEP POSAO I LEPO ĆEŠ ŽIVETI. Da li će tako biti? Da li je sad tako? Pa i nije. Oko mene su padavičari i ponavljači koji sad mnogo lakše žive od mene, vlasnice dve fakultetske diplome, najboljeg studenta svog univerziteta, najboljeg sportiste svog grada… Lakši život je za mene to što oni mogu sebi da priušte da od para koje zarade, plate sve račune i da im ostane za hranu. Bolji život je što su njihova deca videla more, znaju da skijaju, imaju biciklove… Lakše im je, jer se ne spremaju pola godine za predstojeću registraciju auta. Šta meni vredi što ja razumem pojave i promene u društvu, razumem šta je medijska manipulacija, poznajem osnovne principe ekonomije… kad jedva sastavljam kraj sa krajem? Šta da kažem detetu?
Jedva sastavljati kraj sa krajem je za mene ono kad plaćaš račune, kobeljaš se sa obavezama i nemaš za letovanje, zimovanje, voziš auto od 20 godina i moliš se svaki dan da ne stane, jer ga nećeš popravljati, deci kupuješ polovne biciklove, polovne knjige… uzimaš odeću od dece rođaka, sve u fazonu „ne može to dete da iznosi“. Sastavljanje kraja sa krajem je kad kupuješ salamu koju možeš da priuštiš, na akciji.
Šta da kažem devojčici? Uči? Onda moram da spremim odgovor na pitanje koliko škole ima ne Karleuša i Dara Buba Mara, jer njih u našem svetu nema, nego oni likovi koji nam prosipaju pamet i vode nas u ambis. Uči ili budi lepa?
Nadam se da samo ja imam ovakve dileme, da sam ja jedina majka koja ne zna šta pametno da kaže detetu.
Niste Sanja,
Na žalost, ima nas još mnooogo takvih majki. Šta god dobro da sam pokušala da naučim moje dete, škola me na pragu demantovala! Mogla bih da napišem potpuno isti tekst kao Vaš…na žalost…