Lela je radila u velikoj fabrici mesa. Jednog dana, kada je završila svoju smenu, otišla je u hladnjaču da nešto proveri i u momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena. Iako je vikala i dozivala pomoć niko je nije čuo jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini. Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da neće dočekati jutro živa, ako je neko ne pronađe.
Nakon nekoliko sati ova devojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar. Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio: „Radim ovde već 35 godina. Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim. Danas kada si došla rekla si mi „Dobro jutro, kako ste?“ i nasmejala se. Ali nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje „Doviđenja, vidimo se sutra“. Znao sam da nešto nije u redu i zato sam krenuo u potragu po fabrici. Tako sam te pronašao.”
Lekcija: Tretirajte sve ljude sa poštovanjem. Cenite ljude koji umeju da pričaju sa doktorom nauka, ali i da budu ljubazni sa nekim ko je u tom trenutku na nižoj poziciji. Nikad ne znate šta će biti sutra.