Digitalne tehnologije mogu usporiti razvoj nekih psihičkih funkcija

februar 16, 2017

Digitalne tehnologije mogu usporiti razvoj psihičkih funkcija kod nekih mališana, ali kod drugih mogu podstaći napredak

Kako i koliko će internet uticati na razvoj dece zavisi od više faktora: šta oni rade na računarskoj mreži, koliko često je koriste, provode li previše vremena krstareći virtuelnim svetom…

Veliku ulogu ima i nivo kognitivnog i razvoja dečjih digitalnih veština, a sve zavisi i od toga koliko roditelji ili staratelji učestvuju u aktivnostima mališana na internetu, pogotovo kada je reč o mlađoj deci. Problem je, smatra Dobrinka Kuzmanović, asistentkinja na departmanu za psihologiju, Fakulteta za medije i komunikacije, i istraživačica na Institutu za psihologiju, što su roditelji danas skloni da deci daju tablet ili mobilni telefon i na taj način oslobode sebi vreme za neke druge aktivnosti.
– Važno je da mame i tate, pogotovo mlađe dece, imaju uvid u sve što oni rade na internetu. Oni su ti koji treba da obave selekciju sadržaja, aktivno učestvuju i razgovaraju sa najmlađima o onome što gledaju na internetu. Jer, deca ne treba da budu pasivni primaoci informacija sa ekrana – naglašava Kuzmanovićeva. Da su kompjuteri naša svakodnevica, ali i da decu treba naučiti da ih pravilno koriste, u početku za igru, kasnije i za obrazovanje, smatra doc. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar.
– Tehnologija treba da služi pojedincu, a na odraslima je da najmlađe zaštite, obrazuju o pravilnom korišćenju, kontrolišu upotrebu do sazrevanja. Svedoci smo ipak da aktuelno mladi znaju mnogo više o kompjuterima i upotrebi interneta od njihovih roditelja ili nastavnika. Eto dobre prilike za poboljšanje odnosa. Dozvolite vašoj deci, učenicima da vas nešto nauče – predlaže dr Pejović Milovančević. Istraživanja pokazuju ono što je blisko našem svakodnevnom iskustvu: današnji mladi internet uglavnom koriste za zabavu i komunikaciju. – Digitalne tehnologije mogu usporiti razvoj nekih psihičkih funkcija, ali i podstaći napredak drugih. Često se za današnje mlade, takozvane digitalne urođenike, kako ih na ziva američki tehnolog M. Prenski, kaže da su „multitasking generacije” jer mogu simultano da obavljaju više stvari, čitaju knjigu, četuju i slušaju muziku…
Neke studije ipak pokazuju da uporedno obavljanje više stvari tokom dužeg vremena može da odloži adekvatan razvoj dela mozga koji je zadužen za odlaganje trenutnog zadovoljenja naših želja, planiranje i apstraktno mišljenje. Ima i istraživanja koja pokazuju da mladi koji mnogo vremena provode u igranju brzih igrica, imaju razvijenije vizuelne sposobnosti u odnosu na njihove vršnjake koji to ne rade.
Veliki broj popularnih video igrica sadrži nasilje i agresiju. U nekim naučnim studijama potvrđena je i direktna veza između igranja tak vih igrica i agresivnog ponašanja u svakodnevnom životu – skreće pažnju Dobrinka Kuzmanović. Stručnjaci su saglasni da je za pravilan psihofizički razvoj dece nužna fizička aktivnost, ali ima i onih koji napominju da ukoliko upot reba interneta predstavlja jedinu ili preovlađujuću aktivnost dete ta, onda to i te kako može da utiče na njegovu izolovanost i uspori so cijalni razvoj.

– Preterana upotreba remeti fizičko zdravlje (neadekvatan polo žaj tela, izlaganje očiju štetnosti ma ekrana, položaj ruka…).
 

Šteti i mentalnom zdravlju, jer izolovanost ili izloženost neprimerenim sad ržajima može dovesti do različitih psihopatoloških manifestacija – uverava dr Pejović Milovančević. Kontrolisana upotreba interneta ipak može biti korisna kao sredstvo dolaženja do informacija i učenja. Naša sagovornica smatra da je dob ra vest da bi od naredne godine in formatika mogla da postane redov ni predmet u školama, jer to, kako dodaje, treba shvatiti kao novi vid opismenjavanja mladih.
– U starijem uzrastu, upotreba kompjutera u obrazovanju jednako je važna kao i korišćenje drugih di daktičkih i školskih materijala. Neke škole su na početku školo vanja svojim đacima donirale raču nare što je u redu, jer ipak je to način da se deca uče kako, zbog čega, kada i koliko da koriste kompjuter – podvlači dr Pejović Milovančević.
Škola i učenje neće biti gurnuti u drugi plan u životu deteta u odnosu na korišćenje interneta, jedino uko liko se kompjuter koristi pametno, i to pod kontrolom roditelja. Zato su, zaključuje dr Milica Pejović Mi lovančević, važni iskreni i otvo reni odnosi, uspostavljanje relacija zasnovanih na poverenju gde su mame i tate prijatelji dece na mrežama.
Autor: Marija Brakočević
 
Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama