Ako ste roditelj osmaka ili srednjoškolca koji uskoro treba da donese veliku odluku o svom obrazovnom i profesionalnom putu, ova vest će vas možda iznenaditi. U svetu gde se čini da veštačka inteligencija preuzima sve više poslova, gde se programeri slave kao kraljevi modernog doba, a tech startup kultura dominira razgovorima o budućnosti rada – iznenađujuća poruka dolazi sa samog vrha tehnološke industrije.
Jensen Huang, CEO kompanije nVidia vredne četiri triliona dolara, ima neočekivanu preporuku za mlade ljude koji biraju svoje obrazovanje: zaboravite isključivo na fakultete i programiranje, budućnost pripada električarima, vodoinstalatera i stolarima. Da, dobro ste pročitali – čovek čija kompanija pravi najnaprednije AI čipove na planeti preporučuje zanatske škole.
Huangovo proročanstvo: Stotine hiljada zanatlija će biti potrebne
U svom nedavnom obraćanju britanskom Channel 4 News, Huang je bio jasan i direktan: „Ako ste električar, vodoinstalater ili stolar – trebamo stotine hiljada vas da izgradimo sve ove fabrike.“
Ovo nije tek usputna izjava, već dobro promišljena vizija čoveka koji upravlja kompanijom u srcu AI revolucije.
Huang ističe da će segment zanatskih zanimanja u svakoj ekonomiji doživeti pravi bum: „Moraćete da se udvostručujete iznova i iznova svake godine.“
Brojke ga podržavaju – samo jedan data centar površine od 250.000 kvadratnih stopa može zaposliti do 1.500 građevinskih radnika tokom izgradnje, od kojih mnogi zarađuju više od 100.000 dolara godišnje, plus prekovremeni rad. I sve to bez fakultetske diplome.
Paradoks AI ere: Više tehnologije, više fizičkog rada
Možda zvuči kontradiktorno, ali eksplozivni rast veštačke inteligencije zapravo stvara ogromnu potrebu za tradicionalnim zanatima. Globalne investicije u data centre biće procenjene na neverovatnih 7 triliona dolara do 2030. godine, prema McKinsey-jevim projekcijama. Svaki taj centar mora biti izgrađen, mora imati električnu instalaciju, mora biti održavan.
Huang to dobro razume. Kada je nedavno upitan šta bi studirao da je danas dvadesetogodišnjak, priznao je da bi se okrenuo fizičkim naukama umesto softverskim. „Za mladog dvadesetogodišnjeg Jensena koji je sada diplomirao, on bi verovatno izabrao više fizičke nauke nego softverske,“ rekao je Huang.
Ovo predstavlja fundamentalnu promenu paradigme. CEO kompanije koja proizvodi najnaprednije AI čipove na svetu govori mladima da razmisle o profesijama koje su, ironično, najotpornije na automatizaciju – jer zahtevaju fizičku spretnost, prostorno razmišljanje i rešavanje problema u realnom svetu.
Lari Fink zvoni na uzbunu: Amerika ostaje bez električara
Huang nije usamljen u svojim zabrinutostima. Lari Fink, CEO BlackRock-a – jedne od najvećih investicionih kompanija na svetu – otišao je korak dalje i svoje zabrinutosti izneo direktno pred Belu kuću.
„Čak sam i rekao članovima Trampovog tima da ćemo ostati bez električara koji su nam potrebni za izgradnju AI data centara. Jednostavno ih nemamo dovoljno,“ izjavio je Fink na CERAWeek konferenciji o energiji u Hjustonu.
Generacija Z odgovara na poziv
Iznenađujuće ili ne, mladi ljudi počinju da slušaju ove poruke. Istraživanja pokazuju da čak 55% pripadnika Generacije Z razmišlja o karijeri u zanatima. Upisi na zanatski orijentisane community college-e porasli su za 16% u 2023. godini – najviši nivo otkako se ovi podaci prate.
Društvene mreže igraju veliku ulogu u ovoj transformaciji. TikTok i Instagram su puni električara, vodoinstalera i građevinaca koji pokazuju svoje zarade, svoje projekte, i najvažnije – svoju nezavisnost. Ovi mladi zanatlije nisu samo dobro plaćeni; oni su i otporni na AI automatizaciju na način na koji programeri pozicija nisu.
Huang o učenju AI-a: Ali ne zaboravite fizički svet
Treba napomenuti da Huang nije protiv učenja o veštačkoj inteligenciji – daleko od toga. U jednom intervjuu rekao je: „Prva stvar koju bih uradio je da naučim AI. Kako da naučim da razgovaram sa ChatGPT-om, kako da sa Gemini Pro…“
Ali njegova poenta je drugačija: AI je alat koji može da koristi svako, u svakom zanimanju. Električar koji zna kako da koristi AI za planiranje projekata, optimizaciju materijala, ili dijagnostiku problema nije samo električar – on je visoko plaćeni, nezamenjivi stručnjak budućnosti.
Lekcija za roditelje i učenike: Kako birati školu i zanimanje u 2025.
Šta ove poruke od najmoćnijih ljudi u tehnološkoj industriji znače za vas koji upravo birate srednju školu ili razmišljate o fakultetu? Evo nekoliko konkretnih smernica:
1. Ne bežite od zanatskih škola
Elektrotehnička škola, mašinska škola, građevinska – ove škole više nisu „rezervna opcija“ za one koji nisu uspeli na prijemnom za gimnaziju. Danas su to ustanove koje vode direktno ka plaćenim, sigurnim, i visoko cenjenim karijerama. U Srbiji sve više kompanija viče za stručnim kadrovima, a situacija u svetu je identična.
2. Razmislite hibridno
Ako volite tehnologiju ali i radite dobro rukama, to nije kontradikcija – to je supermoć. Razmislite o elektrotehničkoj školi sa fokusom na automatiku, obnovljive izvore energije, ili pametne sisteme. Kombinacija tehničkih veština i digitalnog znanja čini vas posebno vrednim na tržištu rada.
3. Pratite gde su stvarne potrebe
Kada birate školu, pitajte se: Da li ovo zanimanje ima višak ili manjak ljudi? Ako svi vaši drugovi idu na isti fakultet, možda je to signal da tržište neće moći sve da apsorbuje. Električara nikada nema dovoljno – a to znači bolje plate i sigurnost posla.
4. Razmislite o nezavisnosti
Zanatlije često imaju mogućnost da pokrenu svoj biznis već sa 20-tak godina. Dok vaši vršnjaci budu jurili za prvim poslom sa fakultetskom diplomom, vi možete biti svoj gazda sa stabilnim prihodima i portfoliom zadovoljnih klijenata.
5. Ne potcenjujte vrednost fizičkih veština
U svetu gde AI može da napiše esej, dizajnira logo, ili napiše kod – ne može da zavariva, instalira električnu instalaciju, ili popravi puknutu cev. Ove veštine ne mogu biti automatizovane, što znači da su budućnost.
Poruka za roditelje: Osvežite svoju sliku o uspehu
Poruka za roditelje: Osvežite svoju sliku o uspehu
Mnogi roditelji su odrasli u vremenu kada je fakultetska diploma bila zlatni standard uspeha. Ali svet se promenio. Danas najuspešniji mladi ljudi nisu uvek oni sa diplomom prestižnog fakulteta – već oni koji su pronašli gde je stvarna potreba i ispunili je kvalitetno.
Ako vaše dete pokazuje sklonost ka radu rukama, ka rešavanju konkretnih problema, ka razumevanju kako stvari funkcionišu – ne gurajte ga automatski ka gimnaziji i fakultetu. Možda upravo zanatska škola vodi ka boljoj karijeri, većoj zaradi, i većem zadovoljstvu poslom.
Hibridna budućnost: Najbolje od oba sveta
Važno je naglasiti da ovi CEO-i ne govore da tehnologija nije važna ili da ne treba učiti o AI-u i digitalnim veštinama. Oni govore nešto mnogo važnije: da je budućnost hibridna.
Idealan kandidat za tržište rada budućnosti:
- Razume tehnologiju i zna kako da koristi AI alate u svom poslu
- Poseduje konkretne fizičke veštine koje ne mogu biti automatizovane
- Može da kombinuje digitalno planiranje sa fizičkim izvođenjem
- Kontinuirano uči i prilagođava se novim alatima
Elektrotehnička škola koja uči učenike i o tradicionalnim električnim instalacijama i o pametnim sistemima, solarnim panelima, i AI dijagnostici – to je savršena priprema za budućnost.
Zaključak: Preispitajte svoje pretpostavke o obrazovanju
Jensen Huang i Larry Fink nam ne govore da tehnologija nije važna ili da ne treba učiti o AI-u. Oni nam šalju mnogo važniju poruku roditeljima i učenicima koji biraju svoj put: ne donosite odluke na osnovu zastarele slike o tome šta znači biti uspešan.
Dok se svet priprema za sledeću fazu tehnološke revolucije, najvažnija lekcija za mlade ljude koji biraju školu i zanimanje je sledeća: ne očekujte da budućnost izgleda onako kako svi pričaju. Ponekad najveće prilike dolaze ne od praćenja trenda, već od pronalaženja nedostajućih delova slagalice koje svi ostali ignorišu.
I upravo sada, ti nedostajući delovi nose radne rukavice, nose alat, i grade fizičku infrastrukturu koja omogućava svu onu veštačku inteligenciju o kojoj svi pričamo.
Za učenike osmih razreda: Ne plašite se zanatskih škola. Istražite ih. Posetite sajmove obrazovanja. Razgovarajte sa ljudima koji rade te poslove. Možda ćete otkriti da vas baš to privlači i da vodi ka boljoj budućnosti nego što ste zamišljali.
Za srednjoškolce: Ako razmišljate šta posle mature, nemojte automatski ići na fakultet „jer tako treba“. Pitajte se šta zaista želite da radite, gde su prilike, i koji put vodi do samostalnosti i finansijske sigurnosti.
Za roditelje: Najvažniji posao vam je da podržite svoju decu u pronalaženju pravog puta za njih, a ne puta koji izgleda prestižno u vašim očima ili očima komšija. Električar koji zarađuje 100.000 dolara godišnje i voli svoj posao je uspešniji od nezaposlenog diplomca koji mrzi ono što radi.
Napomena: Ovaj tekst ne promoviše jedan obrazovni put nad drugim, već poziva na otvoreni pristup i donošenje odluka zasnovanih na realnim podacima o tržištu rada i ličnim sklonostima, a ne na zastarelim stereotipima.
Izvor podataka: Fortune, CNBC, U.S. Bureau of Labor Statistics, McKinsey & Company