Deca sve navike ponesu od kuće. Ona uče od svojih roditelja i usvajaju modele ponašanja, zato bi dobar otac trebao da bude pravi primer svojoj deci.
Njega krase ove osobine:
Pravi otac nije onaj koji zarađuje puno novca kako bi kupio skupe poklone svojoj ženi i deci ili da kako bi ih odveo na odmor dva puta godišnje. Nije ni onaj koji zarađuje novca dovoljno da svojoj deci obezbedi školovanje u privatnoj školi i pokriva sve njihove troškove.
Pravi otac je onaj koji je uvek tu. Onaj koji ne napušta porodicu u najtežim trenucima i nikada ih ne ostavlja najbliže da se sami nose sa problemima.
Pravi otac je spreman da uloži napor i vreme, čak i kada je umoran, samo da bi udovoljio svojoj deci.
Pravi i odan otac je onaj koji je spreman da zbog porodice napravi kompromis i u određenim trenucima žrtvuje sopstvene potrebe, želje, pa čak i sreću.
Dobar otac svoju decu uči pravim vrednostima, ljubavi, ljubaznosti i odanosti.
Istinski dobar otac je onaj koji je primer ispravnog odnosa prema ženi. Onaj ko se prema njoj ophodi dostojanstveno, sa poštovanjem i ljubaznošću.
Reči beskoristan, nekompetentan, slab i glup ne postoje u razgovoru sa decom u njegovom rečniku. On je autoritet, ali ga se deca ne plaše. Za njega ne postoji ništa važnije od porodice, a njihova sreća mu je prioritet.
Dobar otac sluša svoju decu i zna sve njihove planove, želje i strahove.
Pravi otac je onaj za koga deca kažu: „On je uzor, moj najbolji prijatelj, mentor i učitelj. On je moj otac”.