На једног мог пријатеља, Далматинца, викао је отац:
„Ћаћа, немој викат’ на мене! Ја сан у пубертету!“
„Буди ди оћеш – одговорио је отац – само да си ми до десет ури дома!“
Данас дечаци и девојчице излазе из кућа у то време.
Да ме питате како сам преживео пубертет и остао здрав и читав, заиста вам не бих умео објаснити. Данас је лако бити у пубертету. Према деци у том прелазном периоду понашамо се на научној бази, као према малим пацијентима. Сви се брину да им не остану трауме. Псссст! Он је у пубертету! Још мало и дечацима ће се на лекарски рецепт додељивати прве женске, а том свечаном чину вероватно ће присуствовати оба родитеља и дежурни психолог. Па опет, никад више геј популације.
У моје време, док још није био пронађен климактеријум, жене у извесним годинама мислиле су да их глава боли због преморености. Јесу ли наше баке изненада мењале фризуру и навлачиле прозирне спавачице да поново привуку свога мужа, који је почео да запоставља брачне дужности?
Да су уопште одлазили на летовање, да ли би баба и деда ишли одвојено, ради освежења брака, како то данас новине саветују? Ко зна, можда би им брак у том случају био много складнији и трајао знатно дуже, а не само педесет и шест година?
У моје време, док реч секс није била пронађена, људи су се волели потпуно дилетантски. Није било никога да им покаже ерогене зоне, нити да им одреди биоритам.
Добри смо и овакви какви смо, како смо аматерски долазили на свет!
У моје време, ко је имао купатило, свађао се у купатилу – ко није, није се ни свађао! Ћутао је и трпео!
У моје време, никоме није падало на памет да има притисак. Питам се да ли су га људи, у моје време, уопште имали, или је пронађен тек касније, када су амбициозни сељаци позавршавали медицинске факултете?
И како смо, уопште, живели у моје време а да ништа нисмо знали о кретању антициклона над северозападном Европом, нити о влажности ваздуха, брзини ветра, водостају на рекама и температури, да не говорим о изгледима за наредни викенд?
Мада волим своје време, никада се не бих вратио у њега. Данас се много лакше живи. Али умире се исто тако тешко као и у моје време.
Момо Капор