Деца са потешкоћама у развоју често су несхваћена од стране друштва. И иако се некада може разумети да је то због незнања или страха, родитељи сигурно не би очекивали да подршка изостане од оних који су се посветили (и заклели) чувању живота – лекара. Међутим, некада је баш то случај. Зато је мајка мале Емерсин Фејт, преслатке једноипогодишње девојчице са Дауновим синдромом, одлучила да напише писмо свом гинекологу и да објасни човеку који је требало да јој буде подршка кроз девет месеци трудноће, зашто је страшно рећи мајци да треба да абортира, јер њено дете „није у реду”.
Тако је крајем маја Кортни Бејкер, руку под руку са својом ћеркицом, напокон доставила писмо лекару који је током трудноће уочио да ће њено дете бити рођено другачије, а потом јој саветовао да оконча трудноћу. Притисак да због ове дијагнозе не треба да роди наставио се и након што је јасно рекла: „Не, то је моје дете”, и зато је сада одлучила да тај терет напокон скине ријечима:
„Драги докторе,
Недавно ми је пријатељица испричала како би приликом сваког ултразвука њен лекар рекао: ‘Савршен је.’ Када је родила дечака са Дауновим синдромом, отишла је код истог лекара и погледала га, а он је погледао дечака и рекао: ‘Рекао сам вам. Савршен је.’
Њена прича ме је сломила. Иако сам била захвална што сам сазнала за њено искуство, истовремено сам осетила неку горчину у устима због онога што сам ја прошла. Да сте бар Ви били тај лекар.
Дошла сам код Вас у најтежем моменту свог живота. Била сам престрашена, збуњена, очајна. Тада још нисам ни знала истину о свом детету и баш овакава подршка је оно што ми је требало. Али уместо тога, уместо охрабрења, Ви сте предложили да абортирам. Рекла сам Вам њено име, а Ви ипак упитали да ли сам свесна како низак квалитет живота чека дете са Дауновим синдромом. Потом сте, изнова, предложили да још једном размотрим одлуку да не прекинем трудноћу.
Од те прве посете, плашила сам се сваког термина за преглед, сваког следећег сусрета. Најтежи период у мом животу је постао готово несношљив, јер ми никада нисте рекли истину: моје дете је савршено.
Ја нисам љута на Вас. Нисам огорчена. Ја сам само бескрајно тужна.
Тужна сам, јер Вас мала срца која гледате свакога дана не испуњавају непролазном радошћу. Тужна сам, јер не застанете увек у чуду посматрајући тај сплет преслатких малих прстију, плућа и очију и ушију. Тужна сам, јер сте толико погрешили говорећи да ће дете са Дауновим синдромом умањити наш квалитет живота. Срце ми се ломи при помисли да те исте речи можда изговарате некој мајци данас, поново. Али најтужнија сам због тога што никада нећете имати ту част да упознате моју кћерку, Емерсин.
А, видите, Емерсин не само да је наш живот променила, побољшала и учинила га квалитетнијим, већ је дотакла срца хиљаде других људи. Дала је сврху нашем животу и радост коју речима није могуће описати. Поклонила нам је највеће осмехе и више смеха и пољубаца него што смо икада могли замислити. Она нам је отворила очи за праву лепоту и најчистију љубав.
Сада се молим да ниједна мајка не прође кроз ово кроз што сам ја морала. Молим се да и Ви сваким ултразвуком који уследи, угледате истинску љепоту и чисту љубав.
И молим се да следећи пут, када угледате бебу са Дауновим синдромом ушушкану у мајчином стомаку, погледате ту жену у очи и кажете јој истину: “Ваше дете је савршено.”
Овом реченицом је Куртни завршила своје писмо. Да ли га је доктор отворио, вероватно никада нећемо сазнати. Али оно што је сигурно јесте да је учинило много више од мењања погледа једне особе, дотакавши срца хиљада оних који су поделили писмо које је ова жена поставила на Фејсбук страници.
Извор: Лола магазин