Već znam da ću jednom s čežnjom prisećati se svih ovih dana
JEDNOM davno, dosta davno jedan status na Fejsbuku uzburkao je sve nas mame, status koji je zapravo pesma, prevedena pesma – pesma koja će i danas naterati naše mame da puste suzu i zagrle čvrsto svoja mala bića. Pesma je to koju ćete možda prepoznati i u svakom slovu se prepoznati.
Mogu li te još jednom dignuti?
Mogu li te još samo malo držati?
Ili kako tu u izvornom obliku zvuči – One Last Time, Can I Carry you?, autora Brada Andersona.
Smem li te bar još jednom zagrliti pre nego što porasteš?
I reći ti da te volim tako da to uvek znaš.
Daj da ti opet zavežem cipelu.
Tako brzo ćeš je vezati sam.
I kad se jednom setiš ovog dana viećeš moj način da ti ljubav dam. Mogu li ti pomoći kaputić obući?
Dopusti mi, molim te, da ti izrežem jelo.
Dozvoli mi ljubavi ,da stavim te u kolica, kupim ti slatkiš i ljubim u čelo.
Jednog ćeš dalekog dana možda baš ti brinut o meni,
dozvoli mi, ljubavi mala, da ja sad to radim tebi.
Tako želim biti dio svega što čini tvoj mali svet!
Dopusti mi da ti operem kosu, izbrojim zvezde i uberem cvet.
Htela bih brojati te male prstiće i škakljati te po zatiljku
pre nego što ti upoznaš brojeve i sam shvatiš matematiku.
I pre no što zablistaš u fudbalu daj meni da ti dodam jednu loptu!
Smem li bar još jednom da te uhvatim ako bi pao,
i da ti zadnji put uspešno prodam foru pre nego što mi kažeš da si to znao?
Dozvoli mi, ljubavi mala,
da ti pomognem da se popneš na brdo.
Trebaš me jer su ti koraci mali
i jer još uvek misliš da mama izvodi čudo.
I daj mi da ti čitam priče,
dok imamo sveg sveta vrijeme,
jer tako brzo ćeš to činit sam,
a sad za to dušo , trebaš mene.
Hoćeš li se sećati da sam te nosila na rukama?
Bačenih grudvi i šetnje po kiši?
Jer proći će svega par godišnjih doba kad postat ćeš od svog tate viši?
I jednom kad pronađeš uspeh,
suze ponosa brisaću baš ja,
pa mi dozvoli, ljubavi mala,
da danas ja budem ta.
Već znam da ću jednom s čežnjom prisećati se svih ovih dana,
pa mi dozvoli, ljubavi mala,
da ti baš sad budem – Mama.