Proteklih nekoliko godina uočen je trend u Zapadnoj Evropi i Americi, da muškarci imaju sve manje testosterona u krvi i sve manji broj spermatozoida. Nije bilo baš jasno zašto se to događa. U sklopu te studije se svakih 10 godina meri testosteron i sada je na nivou nešto više oko 50% u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka, znači, prepolovio se. Taj trend je za mnoge bio iznenađenje, nije se znao razlog. Kasnije je utvrđeno da je razlog estrogen. Mislilo se, prvo, da je to estrogen iz goveđeg mesa, ali je u njemu bila mala količina estrogena da bi prouzrokovala toliki pad.
A onda se slučajno pokazalo da je odgovor na sasvim drugom mestu – u plastici. Plastiku koristimo jako puno – igračke, sudovi, ambalaža, odeća. Plastika sadrži materije koje imaju estrogenska svojstva (disfenol A i tiftalati – obe ove materije imaju estrogenski efekat i dovode do smanjenja testosterona i karcinoma prostate kod muškaraca i preuranjenog puberteta i raka dojki kod žena).
Sad je problem još veći jer nije pitanje samo korišćenja plastike, već se plastika baca, dospeva u zemlju i vodu, koju kasnije pijemo. Tu vodu piju i trudnice i najveću štetu to čini fetusu. Pokazalo se da muškarci koji se sad rađaju imaju jako nizak nivo testosterona jer su kroz majku izloženi estrogenu iz plastike i to utiče na fetus u utrobi.
Plastiku izbegavajte koliko god možete. Ne možete potpuno jer je industrija neće napustiti zato što je jako jeftina. Ali, treba minimizovati korišćenje.
Pelene
Pelene za decu se prave na bazi akrilata jer oni apsorbuju velike količine vode. Ti isti akrilati su zabranjeni za upotrebu u ulošcima za žene pre desetak godina jer se pokazalo da mogu da imaju negativne efekte po njihovo zdravlje. Zamislite samo kakva su to regulatorna tela koja su zabranila prisustvo akrilata u ulošcima za žene koje one nose 5 ili 6 dana u toku meseca, a nisu zabranili to isto u pelenama za bebe koje deca nose i po dve ili više godina neprekidno. Ima li tu ikakve logike osim ekonomske?
Kada žena dolazi da se porodi, traži se od nje da donese jednokratne pelene u porodilište. Kasnije kad dete krene u vrtić, opet se traži da donose isključivo jednokratne pelene. Zbog čega?
Mislim da je to samo komfor osoblja. Stavite mu pelenu i zaboravite na njega. Znate, dete onda nema potrebu da uči da kontroliše taj nagon. Ranije dok su bile platnene pelene, dete kad se upiški njemu bude neprijatno, hladno, pa čim pređe godinu dana, dete samo želi da skine pelenu, zato što mu to nije komforno. Meni sad deca sa dve, dve ipo pa i tri godine dolaze u pelenama. To je samo komfor roditelja. Razumem da je nekad na putu korisno, ne može se svuda presvući. Ali treba koliko je god moguće birati prirodne materijale. Možda je za majku malo trauma i muka da izbegava ove plastične pelene, da pegla tetra pelene, ali ulog je zdravlje deteta. Mislim da je dovoljno veliki.
Plastika je jako jeftina i iskoristiva, to je razlog što se tako masovno koristi. Jedini problem je što je ŠTETNA.
Prof. dr Branimir Nestorović, emisija „Zdravo sa doktorom Nestorovićem” na LinkTV
Priredila: A. Cvjetić