Омикрон сој тренутно је доминантан, заразнији је од претходних и деца лакше обољевају од те варијанте коронавируса него од ранијих, рекла је педијатар пулмолог Универзитетске дечје клинике у Београду Невена Јовичић, за емисију „Магазин на Првом“ Првог програма Радио Београда. Прецизира да је омикрон мање инванзиван у односу на делта сој, да се лакше преноси и да чешће присутан у горњим дисајним путевима.
Др Невена Јовичић наглашава да сада, за разлику од ранијих таласа пандемије – када су се лекару више јављала деца школског узраста и адолесценти, лекарску помоћ чешће траже мала и деца старости до пет година.
Она констатује да су симптоми омикрона код деце различити, односно да нису исти за децу до 5 година и старију. Клиничку слику предшколаца карактеришу повишена телесна температура, поремећај општег стања, тегобе у горњим дисајним путевима – повећана секреција из носа, као и кашаљ који не ремети дневне активности.
Др Јовичић саветује да се деца предшколског узраста одведу код лекара када повишена телесна температура, опште стање организма – које ремети дневне активности и неадекватан унос течности и хране трају два дана. Код старије деце – школског узраста и адолесцената доминантни симптоми су запушен нос, болови у предлу синуса и у мишићима, главобоља, малаксалост.
Они код лекара одлазе уколико наведене симптоме имају два или три дана. Педијатар пулмолог Невена Јовичић истиче значај, и неопходност, мировања током сваке инфекције, и стога су лечење и нега код куће јако важни.
У Универзитетској дечјој клиници у Београду, која има посебно издвојену амбуланту за хитан пријем деце са повишеном температуром, током једне смене – за време викенда, прегледа се измеђи 120 и 140 пацијената са симптомима који указују на ковид.
У ковид јединици интензивног лечења УДК лежи пет пацијената стабилног општег стања. Они нису на механичкој вентилацији, али – уз ковид инфекцију, имају неке друге педијатриске болести, објашњава др Јовичић и наводи де се деца, која не захтевају интензивну негу, хоспитализују у Дечјој клиници КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.
Наглашава де се свега 3 процента деце са инфекцијом ковида болнички лече, док се остала упућују на кућно лечење.
Педијатар пулмолог УДК др Невена Јовичић прецизира да лечење од ковида зависи од тога да ли је дете у основи здраво, или има и неку другу придружену хроничну болест. Здраво дете лечи се на начин на који се иначе лечи акутна респираторна инфекција и са свим препорукама које се односе на лечење короне.
Уколико пак дете има и придружене болести, лечењу се приступа индивидуално. У УДК препоручују вакцинисање деце – у Србији се Фајзер вакцина даје деци старијој од 12 година.
Др Јовичић каже да још нема података о томе да ли корона оставља трајне последице на плућима деце, али да акутна поседица инфекције може бити мулти системски инфломаторни синдром. Он се, према њеним речима, јавља 2 до 8 недеља после акутне ковид инфекције, много је лечен у последње две године и њега се треба прибојавати.
Др Невена Јовичић, у емисији „Магазин на Првом“, Првог програма Радио Београда, указује и на неопоходност поштовања противепидемијских мера које су важне као превенција за ковид.
Избегавање затворених просторија, ношење маске и хигијена руку – јер се већина инфекција пореноси прљавим рукама, мере су којих се – према њеним речима, превасходно морамо придржавати.
Извор: Блиц