Доктор Јован Раичевић, педијатар који живи и ради у Котору, поделио је један врло важан савет са родитељима који га прате на Фејзбуку. Савет се тиче одласка на море са малом бебом. Ево шта каже др Раичевић.
“С обзиром на то да се протеклих дана у амбуланти све чешће срећем с родитељима који се питају како да својој беби омогуће безбедан боравак на плажи, одлучио сам да напишем кратак текст са саветима за младе родитеље који са дететом млађим од годину дана желе да иду на плажу. Дакле, идемо по тачкама:
1. МАЛЕ БЕБЕ НЕМАЈУ ШТА ДА ТРАЖЕ НА ПЛАЖИ!”
Као што је др и најавио, текст је заиста кратак. И јасан. У коментарима се с њим сложио и колега који је дерматолог: “Као дерматолог, сусрећем и свашта видим кроз амбуланту. Жалосно је да видим родитеље из БиХ и Србије са децом мањом до 3 године на плажи у Египту под сунцобраном на 35 степени!” – каже овај доктор.
Међутим, очекивано је било и да се јаве родитељи који се не слажу и који су са својом децом од три или пет месеци ишли и све је било у реду. Зато је др Раичевић додатно појаснио свој став.
“Као педијатар са искуством и у амбулантној и у болничкој здравственој установи у граду који је летња туристичка дестинација, не могу лако ни набројати шта сам све видео у својој каријери, од сунчаних опекотина, преко тешких гастроинтестиналних инфекција па до утопљења. Летовање се лако претвори у ноћну мору.
Да се то не би десило и да би боравак на мору био пријатно искуство за целу породицу, потребно је придржавати се одређених мера опреза. На почетку ћу нагласити да са новорођенчетом (беба у првих месец дана живота) апсолутно нигде не треба путовати. Новорођене бебе имају незрео имуни систем и не треба их излагати непотребном ризику да успут покупе неку инфекцију која им може угрозити живот. Новорођенче је толико осетљиво да је једно од златних правила педијатрије да се све бебе које у првом месецу живота добију повишену температуру одмах третирају као да имају најтежу инфекцију (сепса, менингитис) што захтева неодложну хоспитализацију, комплетну дијагностичку обраду и започињање интравенске антибиотске терапије.
Дакле, у неонатологији важе иста правила као у Тексасу, прво пуцаш па онда постављаш питања.
Новорођенче треба да борави кући, у блиском контакту с родитељима, може сваког дана у шетњу већ од првих дана, али се морају избегавати претерани социјални контакти да би се ризик од инфекције смањио.
Што се старијих беба тиче, негде после шест месеци, кад мало ојачају физички и имунитетски, могло би се путовати, али начин путовања и дестинацију треба пажљиво бирати. Путовање аутом је са епидемиолошке стране најбезбедније, јер боравак на местима где има много људи (аеродром, аутобуска или железничка станица), као и путовање тим средствима масовног превоза, носе са собом ризик од преноса заразне болести. Што се дестинације за одмор тиче, ко има, најбоље је да оде код бабе и деде на село или на планину.
Ако се ипак одлучите за море, морате добро испланирати дестинацију, а и чека вас озбиљна логистичка операција. Идеално би било, ако сте у могућности, да избегавате дестинације масовног туризма јер ћете тамо наићи на претрпане плаже и изложити своје дете највећем ризику на летовању, а то је вирусна гастроинтестинална инфекција, пре свега ротавирусна (овоме ће бити посвећен посебан текст). Места која су за малу децу најприступачнија и најпријатнија, као што су пешчане плаже са великим плићаком, уједно су и епидемиолошки најризичнија јер су обично пренатрпана купачима. Не заборавите да свако ко уђе у плићак са себе спере све своје вирусе и бактерије. Имуни систем одраслог човека с тим може да се носи, али имунитет детета не, поготово што одрасли знају да се та вода не сме гутати, али мале бебе и деца то често чине намерно јер им се свиђа укус слане воде.
Зато, ако можете, бирајте дестинације на којима није гужва, или макар тражите теже приступачне плаже на којима нећете затећи много купача. Ако немате луксуз избора и морате да идете на неку велику јавну плажу, најбезбедније време да се оде на плажу је рано ујутро. Преко ноћи се море ишчисти и ако дођете довољно рано, око 7 ујутро нпр. ваше дете има на располагању пар сати безбедног купања пре него што пристигну други купачи. Дакле, чаробна формула за безбедно купање у мору је, што мање људи у близини, мањи је ризик.
Наравно, инфекција није једина опасност која вреба на плажи, снажно сунчево зрачење је још једна. Кад је УВ индекс висок, нарочито између 11 и 17 сати, није препоручљиво ни да се одрасли излажу сунцу, а камо ли деца. Ако идете на плажу с малом бебом, она мора непрекидно бити у хладу и то идеално у хладовини дрвећа, док је заштита коју нуди сунцобран неадекватна. Због тога што и море и песак одлично одбијају сунчево зрачење, на плажи има толико рефлектованих сунчевих зрака да боравак испод сунцобрана ништа не значи. Идеално је да се за бебу купи мали УВ шатор ради адекватне заштите.
На плажи је вруће, јако вруће и због тога се знојење повећава, а тиме расте и ризик од дехидрације. Бебе које сисају, треба чешће да се доје, а бебама које су на адаптираној млечној формули треба нудити више воде.
Међутим, код малих беба је механизам знојења и терморегулације уопште, незрео и постоји стални ризик од хипертермије, односно топлотног удара. Међутим, постоји ризик и од хипотермије, нарочито код беба у прва три месеца живота, док се јаче не развије поткожно масно ткиво. Довољно је се навуче облак и дуне мало јачи ветар и беба се може претерано расхладити.
Бебе воле воду, то је чињеница, и треба им омогућити да се брчкају и уживају, али најбезбедније је у базенчићу на тераси. Јер, на крају крајева, шта беба има од купања у мору? Здравствена корист од боравка на мору се пре свега своди на повећану продукцију витамина Д због дужег излагања сунцу, док је, ако немате неко кожно обољење којем морска вода прија (псоријаза, екцем) излагање морској води од минорног значаја. Бебе у првој години живота се свакако не смеју излагати јачем сунчевом зрачењу (зато се и препоручује да витамин Д пију целе прве године, независно од годишњег доба) тако да ова корист за њих отпада, а излажу се непотребном ризику од инфекције, расхлађивања, прегревања, дехидратације и сунчаних опекотина.
Што се њихових моторних способности и способности поимања света тиче, за њих је море превелико и плићак предубок, а базенчић на тераси идеално дубок и идеално широк, пун безбедне топле воде с чесме и њихових омиљених плутајућих играчака. Па шта више да тражиш од живота са 9 месеци?
И зато, да сумирам, и даље стојим при тачки 1. претходног текста, а ко је спреман да се ухвати у коштац са озбиљном логистичком операцијом званом „Беба на плажи“, нек изволи. Ми педијатри смо увек ту да помогнемо кад неки део ове операције крене у непланираном смеру.”