Dr Trebješanin: Zašto je psihologija važna u obrazovnom procesu i da li bi o njoj trebalo da uče i osnovci

septembar 14, 2021

Novi udžbenik Kreativnog centra za predmet Psihologija za gimnazije i srednje stručne škole osmislio je i napisao dr Žarko Trebješanin, a ilustrovao Dušan Pavlić. Udžbenik je usklađen sa novim programom i, kako njegov autor sam kaže “zamišljen tako da podstakne mlade da kritički, slobodno razmišljaju o problemima pojedinca kao ličnosti i kao člana društvenih grupa”.

O tome gde je predmet Psihologija u našem obrazovnom sistemu, koliko je važan i po čemu se novi udžbenik razlikuje od prethodnih, za Zelenu učionicu govori dr Žarko Trebješanin.

Koje su odlike novog programa za predmet Psihologija?

Nov program je elastičniji u odnosu na raniji jer manje insistira na sadržaju i memorisanju podataka, zakonitosti i teorija, a mnogo više na ishodima, odnosno na tome da učenik nauči da razume i koristi te podatke i teorije u životu. Na kraju, da bolje razume samog sebe, svoje dileme, probleme, kao i da bolje razume svoje vršnjake, prijatelje, roditelje, nastavnike itd. Nov program donosi i veću slobodu autoru udžbenika (ne mora strogo da se drži redosleda i sadržaja tematskih celina, može neke sadržaje da doda itd.). Upravo zato u ovom izdanju Psihologije imao sam priliku da dodam neke nove sadržaje (evolucionu i pozitivnu psihologiju, probleme zaključivanja i donošenja odluka na osnovu heuristika itd.), kao i da više pažnje i prostora posvetim pre svega ličnosti (strukturi, dinamici, teorijama ličnosti), koja predstavlja celinu (neponovljivo jedinstvo psihičkih osobina i procesa), dok su ranije, prema programu, u prvom planu bili izolovani procesi i stanja (opažanje, učenje, pamćenje, inteligencija, osećanja itd.).

Nov udžbenik za predmet Psihologija, čiji ste autor, nedavno je objavljen u izdanju Kreativnog centra. Kako je koncipiran i koje novine donosi?

Kada sam se prihvatio nezahvalnog i veoma teškog posla pisanja udžbenika za predmet Psihologija, imao sam pred očima pre svega šesnaestogodišnjeg učenika, njegove sposobnosti, interesovanja, potrebe. Nastojao sam da napravim savremen, obuhvatan, informativan i zanimljiv udžbenik, koji će učenicima biti koristan, razumljiv i blizak. Želeo sam da ih ova knjiga uvede u uzbudljiv svet psihologije kao nauke i da u njemu nađu odgovore na mnoga pitanja koja muče današnje devojke i mladiće. On je zamišljen tako da podstakne mlade da kritički, slobodno razmišljaju o problemima pojedinca kao ličnosti i kao člana društvenih grupa. Nov program mi je omogućio da se u novom izdanju produbljenije pozabavim intimnim problemima adolescenata, identitetom (razvojem, krizama, konfuzijom), emocijama (posebno ljubavlju, partnerskim odnosima), motivima, konfliktima i njihovim rešavanjem, bolestima zavisnosti, kao i problemima u interpersonalnim odnosima, stavovima, stereotipima, predrasudama i vršnjačkim nasiljem (uzrocima, oblicima, prevencijom i tretmanom).

Već decenijama profesija psihologa privlači veliki broj budućih brucoša, pa je ovo jedan od najtraženijih smerova na Beogradskom univerzitetu. Šta mislite, zašto je to tako?

Psihologija je danas, ali i više decenija unazad, ubedljivo najtraženiji studijski program na Univerzitetu u Beogradu (za jedno mesto javlja se sedam kandidata!). Razloga ima više. Psihologija je za mnoge izuzetno privlačna nauka, za mene najlepša i najuzbudljivija. Ona je, zbog svojih dobro utemeljenih empirijskih istraživanja, valjanih metoda, tehnika, dobro zasnovanih teorija, stekla veliki ugled u društvenim naukama i zato je brojni stručnjaci smatraju naukom budućnosti. Mladom čoveku, zainteresovanom za sopstveni unutrašnji život, emocionalni i kognitivni, ali i za snalaženje u socijalnim, međuličnim odnosima, za probleme u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji itd., psihologija nudi pouzdane i dragocene odgovore. Najzad, primenjena psihologija (klinička, zdravstvena, pedagoška, sportska psihologija, psihologija marketinga, menadžmenata, ljudskih resursa itd.) omogućava psiholozima da se zaposle na mnogim novim radnim mestima.

Da li bi trebalo da psihologija u nekom svom obliku pronađe mesto i u osnovnim školama?

Ovo je vrlo važno pitanje i dobro je što ste ga postavili. Odavno sam predlagao Društvu psihologa Srbije i Odeljenju za psihologiju da pokrenu inicijativu za uvođenje predmeta Poznavanje mentalnog života (ili Poznavanje psihičkog sveta). Ako deca uče o svetu prirode i društva, ako uče apstraktne predmete, kao što je matematika, o fizičkim i hemijskim pojavama, zar nije logično da bi trebalo da nauče nešto osnovno o svom unutrašnjem, ličnom, subjektivnom svetu, o duševnim pojavama koje su im bliske, o međuljudskim odnosima (posebno s roditeljima, bližnjima, prijateljima), koji su konkretni i za koje su lično zainteresovani? I da onda to znanje upotrebe u rešavanju brojnih svakodnevnih stresnih situacija, sukoba s roditeljima, vršnjacima, da nauče kako da nenasilno rešavaju sukobe u školi, kako da savladaju tremu, kako da uče uspešnije, brže i bolje, da izbegnu zavisnost od droge, interneta, kocke…

Koliko je važno da učitelj, nastavnik, pa i vaspitač, ima osnovna znanja iz psihologije i šta je to što im poznavanje psihologije i razvoja deteta može doneti u svakodnevnom radu?

Vaspitači, učitelji i nastavnici danas imaju neuporedivo više teorijskih i praktičnih znanja i kompetencija neophodnih za obavljanje svog izuzetno važnog, složenog i odgovornog posla. To znam pouzdano zato što sam i sâm predavao Psihologiju ličnosti na Učiteljskom fakultetu (učiteljima i vaspitačima), a i održao sam mnoštvo prigodnih predavanja vaspitačima u predškolskim ustanovama (o razvoju dece, dečjim igrama, značaju bajke za decu, o tradicionalom i savremenom vaspitanju). Danas su pedagozi veoma dobro obavešteni o dostignućima pedagoške psihologije, odnosno psihologije obrazovanja, ali, naravno, neophodno je da produbljuju i proširuju svoja saznanja, da usavršavaju socijalne veštine i šire repertoar didaktičkih sredstava u radu s decom i mladima. Internet je, recimo, bitno izmenio proces prenošenja znanja i zato je neophodno da pedagozi dobro upoznaju njegove velike potencijale (ali i loše strane) kako bi osposobili decu da ga koriste na konstruktivan i produktivan način.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama