Draga ličnost mog detinjstva – pismeni sastav

jul 12, 2016

DRAGA LIČNOST IZ MOGA DETINJSTVA
Moje detinjstvo je puno meni dragih ličnosti, ali kao i svako drugo dete imam
one najvažnije i najdraže. Jedna od njih je i moj tata.
Moj tata se zove Nenad, ima crnu kosu i braon oči. Omiljeni sport mu je fudbal.
Stil oblačenja mu je sportski, a omiljena životinja mu je konj. Ima četrdeset dve godine
i već dugo je zaposlen u jednoj građevinskoj firmi u kojoj ga svi veoma poštuju i vole.
Mnogi su mu postali prijatelji i često ga posećuju. Mnogo i svakodnevno radi, a to mi
se nimalo ne sviđa. Sa mnom provodi sve svoje slobodno vreme pregledajući mi domaći
ili objašnjavajući mi neku novu lekciju iz matematike. Njemu je jedino nedelja neradni
dan, ali i nedeljom uvek nešto radi. Pomaže po kući, radi nešto napolju ili igra
igrice na kompjuteru.
Volim svog tatu, a iz kojih razloga to ne mogu da nabrojim jer bi mi potrebna cela
sveska da bih sve napisala.
Marija Vitas 4/3
DRAGA LIČNOST MOG DETINJSTVA
Mnogo dragih ličnosti ostalo je u sećanju iz moga detinjstva, a jedna od najvećih
je moj deda.
Moj deda se zvao Stanko. Imao je kratku, sedu kosu i zelene oči. Njegove oči kao da
su znale da govore. Uvek kada bi me pogledale, jasno bi mi rekle da me vole. Najviše sam
voleo kada ostane kod kuće, jer se tada po ceo dan igra sa mnom igrice, koje smo po ko
zna koliko puta igrali u toku dana.
Sećam se kako se sa mnom smejao, toliko glasno, da taj glas još uvek mogu da čujem.
Mog dedu su svi voleli. Bio je omiljen lik za svu decu u kraju.
Kada sam krenuo u prvi razred, uvek me je čekao ispred škole, raširio obe ruke
i obavezno me poljubio u kosu.
Uvek bi mi govorio da sam ja njegov život, i njegova najveća radost. I on je bio
moja najveća radost. Njegove ruke bi me obradovale svakoga dana. Uvek su mi donosile
igračke, slatkiše, i uvek bi mi dale aplauz za bilo kakvav potez.
Bio sam najsrećnije dete na svetu, dok me jednoga dana nije presekla najtužnija
vest. Moj deda Stanko imao je 65 godina kada me je ostavio. Nisam želeo da prihvatim
istinu koja me je mnogo rastužila. Kako je moguće da me neko ostavi, neko koga toliko
volim?
Pamtiću svoje detinjstvo kao jedan najlepši san. Mog dedu nikada neću zaboraviti.
On će u mom sećanju ostati zauvek nasmejan i drag.
Aleksa Ilić 4/3
POGLEDAJTE I Lik moje majke
DRAGA LIČNOST MOG DETINJSTVA
Da li postoji lek za neizmernu bol koja mi probada srce? Hoće li zauvek ovako
biti, ili će doći taj trenutak kada ću ga ponovo zagrliti,poljubiti i reći koliko mi
nedostaje… Nedostaje mi njegova blizina, njegova ruka i njegove reči koje su mi davale
snagu… I sada, kada pogledam nazad, vidim srećno dete koje se igra sa svojim dedom.
Junakom svog detinjstva, a to dete sam ja…
Bio je snažan čovek, hrabar i pomalo tvrdoglav… Zvao se Stevo. Znam da me je
najviše voleo, iako je teško pokazivao ljubav. U njegovom strogom pogledu nalazile su
se reči, ogromna ljubav koja polako pliva ka površini… I osmeh koji sam mu ja mamila
na lice… Kupovao mi je sve što bih poželela, da je mogao i zvezde sa neba bi mi skinuo…
Samo da nisu toliko daleko! Bio je moj uzor, moj junak, kojem sam se divila. Njegovoj
snazi, hrabrosti i volji za životom. Voleo je da zbija šale i da me zasmejava, pravi
smicalice babi, da bi mene nasmejao, a posle bi mi prepričavao svoje dogodovštine iz
detinjstva. Zašto je otišao? I zašto znam da se nikada neće vratiti? Volela bih da
imam odgovore na ova pitanja, ali nemam. Nisam verovala da je teško, da neko može
ovoliko da nedostaje, da mi fale njegove reči, fali mi osmeh i zagrljaji. Sve te uspomene
ponekad me plaše i stvara se strah da bi opet izgubila osobu koju volim, suze mi niz
lice klize. Ali onda se vraćam u tu surovu realnost. Gde su svi oko mene srećni. Sve
suze sveta saprala je kiša, a posle nisam sigurna ni da sam plakala. Ipak vraćam se
svom stvarnom životu, a u sebi i dalje tražim tok do luke sreće. Uveče kad padne noć,
dugim satima; sakati srce; kad se setim svega, zaustaviću vreme, kazaljke će stati, a
kosmos će čekati, samo da umem da te vratim, a znam da nema dalje, sve je laž. Ćutim i
zadržim u sebi sve što osećam.
Kad tako ode jedna osoba, uvek ostaju uspomene, pamte se lepe stvari koje će zauvek
ostati u srcima. Jer znam da me čuva i da me gleda, iako ja njega ne vidim, znam vidi on
mene.
Nikolina Rekić 4-3
Ličnost koju ću pamtiti
Kada sam krenula u vrtić, prvi put sam se srela sa vaspitačicom Anđelkom. Ona ima kratku, plavu kosu i plave oči. Svi smo je zvali Anđa. Svako jutro nas je dočekivala uz mio osmeh i obraćala nam se nežnim glasom. Uvek se lepo oblačila. Krasili su je strpljenje i dobrota. Mnogo se trudila da nas što više nauči i da nas što bolje pripremi za školu i dalji život. Umela je da se igra i šali sa nama, da pričamo smešne viceve…
Bili smo na zimovanju, na Goču sa Anđom. Sankali smo se niz brdo, a na kraju staze udarili smo u jedno brdo i sav sneg je pao na nju. Smejali smo se, a ona se nije ljutila.
Rado se sećam svoje vaspitačice, jer me je naučila mnogo toga. Njeni saveti su mi pomogli da lakše prihvatim školu i životne obaveze. Kad god mogu, odem u vrtić da je vidim…
Natalija TOMIĆ, 4/4
 
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Draga ličnost mog detinjstva – pismeni sastav

  1. Ivona Pecinar kaže:

    Sastav je veoma lep i svidja mi se to sto je pisano o vaspitacici
    ❤❤❤❤

  2. Andrija Milosevic kaže:

    Super je prvi sastav ono za tatu

  3. jelena ceriman kaže:

    nista bas posebno

  4. Sara kaže:

    Sastav o dedi me je rasplakao.

  5. Ognjen kaže:

    DOBAR JE PRVI SASTAVVVVV

  6. dunja kaže:

    i mene je rasplakao sastav o dedi

  7. Veljko kaže:

    1 sastav je bukvalno opisao mog oca,samo sto je on 40

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama