Stvaranje zdravih odnosa jedan je od najvećih izazova svake porodice. Veza između žene i muža, braće i sestara ili roditelja i deteta osnov su od kojeg dolazi sve ono dobro i loše u jednoj porodici. S druge strane, stresne situacije na poslu, neplaćeni računi, kućni poslovi koji se samo gomilaju, nezavršeni domaći zadaci – sve to može ugroziti porodični mir, stvoriti negativnu atmosferu i u tren oka u najsložniju porodicu uneti razdor.
Mnogo je saveta kako ovo sprečiti, a jedan od najvažnijih je da pokušate da stres s posla ne donosite kući i ne prenosite na decu. Ovo je svakako najvažnije, nema sumnje. Ali nije dovoljno.
Nedavno sam shvatila da, kako deca rastu, ja sam sve manje mama, a sve više policajac. I počela sam da zapisujem. Evo kako je otprilike izgledao moj razgovor, iliti monolog s decom:
“Jesi li oprao zube?”
“Danas bi trebalo da se istuširaš.”
“Izvini se sestri.”
“Podigni jaknu, nije joj mesto na podu.”
“Ko je ovo uradio?”
“Koliko znam, u ovoj kući ne živi niko ko se zove „Nisamja”
“Ne, ne možeš da doručkuješ sladoled.”
“Ne, nisam zbog toga loša mama, nego mama koja brine o tvom zdravlju.”
“Bez rasprave.”
“Možeš li da pokupiš igračke?”
“Jesi li pustio vodu u toaletu?”
“Obuj cipele. NE, čekaj, prvo obuj čarape, ap aonda cipele. Moramo da krenemo.”
“Kasnimo.”
“Nemoj da se izgubiš kad uđemo u prodavnicu, budi pored mene.”
“Ne, ne možeš da ostaneš u autu dok ja kupujem.”
“Ne zadirkuj sestru.”
“Ne znam šta ćemo imati za ručak, smisliću već nešto.”
“Ne znam gde je Betmen. Gde si se poslednji put igrao njim?”
“Kad završim ručak pomoći ću ti da ga pronađeš.”
“Cmiri se.”
“Vrati sestri olovku.”
“Spusti tu mačku.”
I sve ovo izrečeno je samo za jedno pre podne…
Kad sam se zaustavila da čujem šta većinu vremena govorim svojoj deci, nisam bila nimalo srećna. Ne želim da im uspomene iz detinjstva budu prepune maminog zvocanja i kritikovanja. I ne želim da budem mama koja sve vreme zvoca i kritikuje.
Naprotiv, želim da se moja deca smeju danas, da bi se toga s radošću sećali sutra. Želim da ih naučim da se najbolji rezultati postižu pozitivnim stavom, a to ne mogu dok nastupam negativno. Znam da će oni sutra slediti moj primer, neće slušati moje reči.
Zato, želim i vama da otkrijem jednu malu tajnu koja je promenila moju porodicu. Samo dve male, jednostavne, ali magične reči koje su pomogle da uspostavimo potpuno novi i drugačiji način komunikacije.
“Hvala ti…”
Hvala ti što tako lepo pričaš sa svojom sestrom.
Hvala ti što si jutros izneo smeće. Tako pomažeš celoj porodici.
Hvala ti za taj osmeh.
Hvala što mi pomažeš.
Hvala ti što si tako dobar.
Hvala ti što si me poslušao bez pogovora.
Hvala ti što mogu da računam na tebe.
Hvala štopomažeš sestri da uradi domaći zadatak.
Hvala ti što imaš inicijativu. Čim vidiš da si mi potreban, uskačeš da mi pomogneš.
Ove dve magične reči neće promeniti samo vaš odnos s decom, već i s mužem/ženom. Da li poznajete ikog ko ne voli da ono što čini za porodicu bude primećemo i cenjeno. Da mu se oda priznanje za trud. A kad deca vide da se mama i tata slažu, i sami postaju srećniji i sigurniji, to im pomaže da poprave svoje ponašanje, da budu uspešniji u školi i bolji kod kuće. A za mamu i tatu od toga nema veće sreće. Pravi začarani krug.
Upamtite, pozitivan stav je zarazan. Ako ste uporni i istrajni, polako će se proširiti i kroz vaš dom i uticati na svaku komunikaciju i svaki odnos u porodici.
Ako vam teže ide, uzmite nalepnice i na njima ispišite „dve reči” ali ne i koje su to reči, kako ukućani ne bi otkrili šta ste naumili. Zalepite nalepnice svuda po kući i posmatrajte kako se pozitivan stav i dobra energija polako šire…
Izvor: Thechaosandtheclutter
Priredila: A.C.