Pitanje kako se biraju destinacije za rekreativne nastave i đačke ekskurzije, ali i agencije koje vode decu, otvara niz nedoumica o tome gde završava novac roditelja i ko snosi odgovornost kada nešto krene naopako.
Učenik drugog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Beogradu povređen je na rekreativnoj nastavi u Vrnjačkoj Banji kada je deo stuba ulične rasvete pao na njega, potvrđeno je za N1.
Ko je odgovoran?
„Postoje različite vrste incidenata – gde se povredi, da li je to u hotelu, tokom puta, kako je do njega došlo. Nije uvek lanac odgovornosti isti. Naravno da se najodgovornijim oseća nastavnik koji vodi tuđe dete jer je, po prirodi stvari, on za to odgovoran… Ovo u Vrnjačkoj Banji, mislim da nisu odgovorni škola, nastavnici ni vodiči već onaj ko održava grad i javno osvetljenje“, kazala je Ana Dimitrijević ispred Foruma beogradskih gimnazija.
Direktor turističke agencije Beosonik Predrag Jakovljević ističe da tu osiguranje „poslednja istanca koju agencije moraju da pokriju.
Kako se bira destinacija i koja agencija vodi dete na izlet?
Ekskurzija treba da bude edukativnog karaktera.
„Različit je način izbora destinacija. Ekskurzija bi trebalo da bude edukativnog karaktera, u skladu sa onim što deca uče tokom godina, da tamo gde idu vide nešto istorijski ili kulturološki štoi mogu da povežu sa onim što uče ili što će učiti. Postoje ustaljene destinacije na koje godinama deca idu. Nastavnici bi trebalo da naprave plan i program, predlože gde se ide, to se predoči kao zahtev, agencija sastavlja put i onda je tu tender, javljaju se agencije i na osnovu toga se bira najpovoljnija ponuda. To ide kroz Savet roditelja, da se slože i da komisija proveri da li je sve ispoštovano“, ukazala je Dimitrijević.
Sagovornica N1 kazala je šta ona zna o tome.
„Ne mogu da kažem precizno detalje jer je to između roditelja i direktorke… Ono što ja znam je da se ispostavlja da dnevnice koje su nama bile isplaćivane, dobjali smo ugovor koji potpisujemo sa agencijom u kojem je pisalo da mi to radimo bez naknade a uplaćivane su nam dnevnice koje su roditeljima obračunavane bruto, nama uplaćivano neto, a ta razlika je trebalo da bude uplaćena PIO fondu kroz poreze i doprinose. Ali roditelji su proverili, ispostavilo se da nije uplaćeno i mi smo proverili. To znači da je ogromna suma za četiri godine ekskurzije negde u vazduhu. Suština je da je novac nestao“, istakla je.
Dimitrijević napominje da se dešavalo da agencije u cenovnik stave da se određena usluga plaća, a da, kad se to proveri, zapravo nije tako. U suštini je – besplatna.
„Problematično je što roditelji retko učestvuju u tome, oni dobiju sve gotovo… Uglavnom prođe, niko se ne zapita da li je skupo, da li to baš taj smeštaj… Sada lako se stvari mogu proveriti. Nekad cena pansiona na sajtu bude jeftinija od onog što daje agencija. Roditelji dobiju da je uračunat ulaz u npr. Ufici galeriju u kojoj se ulaz ne plaća, a nama agencija to naplaćuje. Roditelji to vide i pitaju – šta plaćamo. Sada je to krenulo da se širi, roditelji su shvatili da imaju pravo da pitaju šta dobijaju za svoj novac”, istakla je.
Neusklađenost oko dnevnica nastavnicima
„Postoji neusklađenost u obračunu dnevnica i poreza po važećim zakonima. Već nekoliko godina pokušavamo da sa Ministarstvom finansija razrešimo tu situaciju. Kada škole preko svojih računa isplaćuju dnevnice, izdvajanja iznose oko 10 do 11 odsto, dok se za oko 300 dnevnica koje se isplaćuju preko turističkih agencija opterećenje penje i do 58 odsto. Potrebno je da se ta praksa usaglasi“, rekao je Jakovljević.
Ko odlučuje o tenderu za nastavu u prirodi?
A ko je, po Zakonu, donosilac odluke šta će roditelji na kraju platiti, kome i koliko? Evo šta kaže Zakon.
1. Ko sastavlja uslove tendera (konkursnu dokumentaciju)?
Škola — konkretno direktor i stručne službe — sastavlja konkursnu dokumentaciju i raspisuje javni poziv. Izbor agencije za realizaciju nastave u prirodi i ekskurzije sprovodi se u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, a nastavu u prirodi može da realizuje isključivo agencija koja poseduje zakonom propisanu licencu za organizovanje turističkog putovanja.
2. Ko ocenjuje ponude?
Komisija ima najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan predstavnik Saveta roditelja razreda za koje se organizuje nastava u prirodi, odnosno ekskurzija, i najmanje jedan nastavnik koji će realizovati nastavu u prirodi. Sekretar škole, ukoliko nije član komisije, pruža stručnu pomoć komisiji. Kriterijumi kojima se komisija vodi su: kvalitet smeštaja i ishrane, sadržaj programa (vodiči, zabavni sadržaj) i kvalitet prevoza.
Dakle, roditelji imaju zakonsko pravo da budu u komisiji — i to nije stvar dobre volje direktora, već obaveza.
3. Ko donosi konačnu odluku?
Odluku o dodeli ugovora donosi direktor na osnovu predloga komisije, a roditeljima je prema pravilniku saopštava razredni starešina koji ih obaveštava o programu i ceni nastave u prirodi, izboru agencije i ostalim uslovima putovanja.
4. Da li Savet roditelja mora da da saglasnost?
Da. Nastava u prirodi i ekskurzija mogu da se realizuju samo ako je Savet roditelja dao saglasnost na program nastave u prirodi, odnosno ekskurzije.
5. Ko naknadno kontroliše?
Školski odbor usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi.
Šta roditelji mogu da urade u praksi?
Ako se ne poštuje procedura, roditelji imaju nekoliko opcija:
1. Zahtevati uvid u dokumentaciju — po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svaki roditelj može da zatraži da vidi konkursnu dokumentaciju, pristigle ponude i zapisnik komisije.
2. Insistirati na prisustvu u komisiji — predstavnik Saveta roditelja u komisiji nije „gost“, to je zakonska obaveza škole.
3. Uskratiti saglasnost Saveta roditelja — bez nje nastava u prirodi se pravno ne sme organizovati.
4. Podneti pritužbu — Ministarstvu prosvete, školskoj upravi ili Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ako postoji sumnja da tender nije sproveden zakonito.
Ukratko: sistem postoji i nije loš na papiru — problem je što se roditelji često ne informišu o svom pravu da budu deo komisije koja odlučuje, a direktori ponekad to pravo prećute ili zaobiđu.
Izvot: N1, Zelena učionica