Није лоше да родитељи на време знају како се у школи сналази њихово дете. У време модерних технологија није необично ни да се такве информације добијају СМС-ом или е-мејлом. Али да ли је у реду да се између родитеља и наставника као посредник појави приватна фирма која добија увид у оцене и изостанке иако закон такву могућност не препознаје? Такви сервиси нуде се већ у школама у Србији.
Потписали су сагласност да приступ дневнику са оценама и изостанцима има радник приватне фирме. Особа која није наставник и нема везе са школом.
У београдској општини Стари град, једној од оних где се пројекат спроводи, кажу да су све радили по прописима како би унапредили комуникацију између школе и родитеља.
„Тендер је прошао, ми смо пребацили средства“, каже члан Већа Општине Стари Град Андреја Миливојевић, указујући да до сада није било злоупотреба података деце.
Да се неће ни десити, уверавају и у програмерској фирми која пружа услугу електронског дневника.
„Тврдимо да ће сви подаци бити употребљени само ту и да су направљене најсавременије техничке заштите. Ни нама није у интересу да неко до тих података дође“, каже Дејана Пандуревић из компаније „Лидер иновејшн“.
Недовољно за повереника за заштиту података о личности Родољуба Шабића. Електронски дневник не дефинише ниједан закон, а писмена сагласност родитеља за њега је – климаво утемељење за контроверзну активност.
Шабић каже да ће поверавање обраде приватним субјектима са сврхом која није дефинисана законом и под околностима које нису јасне, изазвати сигурно бројне дилеме.
„Препознајем многе функције општине које су много препознатљивије а које би се могле финансирати јавним новцем, овде није могуће пронаћи никакав експлицитан основ“, рекао је Шабић.
Упркос томе, одлуку да уведу електронски дневник, директори заснивају на молби родитеља.
„Поента је да родитељ буде упознат са оценама два пута месечно које је њихово дете остварило у школи, што не значи да он не треба да дође никада у школу, већ напротив, то и јесте један од важних мотива, зато што се оставља довољно времена и простора да ученик са родитељем изгради поверење“, каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“.
Нема поверења без разговора – лицем у лице, уверени су школски психолози.
„То може да буде неки допунски вид информисања, али решавање проблема, праћење дечијег развоја, посебно када се проблеми покажу као изостајање са наставе или слабије оцене, мора да се решава једном директном и непосредном комуникацијом“, каже Миља Кривокућа, школски психолог.
За изостанак родитеља из школе нема оправдања. То се свакако не поправља увођењем сервиса који није подржан законом.
Извор: РТС