Из угла наше сараднице Маје Бугарчић, познате по својим сатиричним текстовима и по томе што на сваку ситуацију гледа на један шаљив, али и ироничан начин, овако би могла да изгледа једна од првих седница кад почне нова школска година, у једној просечној школи.
Поштоване колеге,
Данас ћемо проћи кроз главна питања која сте имали везано за ову „корона“ школску годину. Јасно је да сте забринути, да имате недоумице, да се плашите како ће све то изгледати, али то се тако само чини јер је ново, јер смо на самом почетку, видећете да ће све доћи на своје место врло брзо. Као директор, поносим се вама и целим нашим ансамблом, и у таквом окружењу ништа није проблем!
Свако од вас је добио одштампан материјал са детаљним упутствима, па вас молим да то код куће проучите, а овде ћемо обрадити само она горућа питања.
Што се тиче поделе одељења, то је решено на следећи начин: од по четири одељења која смо имали у редовним околностима, сада имамо по седамнаест у сваком разреду. Све је врло једноставно, у материјалима испред вас су објашњења, али ево узећу за пример, рецимо… ево, одељење четрнаест. Ту ће бити деца из бившег одељења два, непарни бројеви у дневнику, пута деца која не носе маске средом, кроз бивше одељење три, деца која носе гумене рукавице уторком. Одељење шеснаест, на пример, је бивше одељење један, пута бивше одељење два парни, кроз деца која носе испеглане платнене маске, минус деца која носе зелене хируршке, и тако даље, све је овде исписано у ситна цревца, да вас сада не замарам, погледајте и сами.
Највише питања је било везано за каскадни систем звоњења. Људи су, морам признати са правом, забринути како ће деца знати на које звоно излазе из учионице, на које се у њу враћају, и плаше се да може доћи до забуне, и самим тим гужве на ходницима, а то свакако не желимо. Ако може да се држи дистанца у граду, у ресторанима, кафићима, па ако хоћете и на Ади Циганлији и другим излетиштима, како да се не држи у школи?! Зато је наш „ковид“ тим овај проблем решио на врло једноставан начин. На страни седам имате детаљан списак песама које ће се пуштати са разгласа за свако одељење, и деца, а и наставници, ће врло брзо научити које је њихово звоно.
Ево, опет да дам пример, за одељења првих разреда, то ће бити пригодне песмице Драгана Лаковића и хора „Колибри“, видећете рецимо, прво шест излази на „Заклео се бумбар“, а улази на „Ивин воз“. Прво једанаест улази на „Лако је пруту“, а излази на „Децу не доносе роде“. Наравно, музика је прилагођена узрасту, па ће се у старијим разредима пуштати неки од популарних хитова на естради, и деца ће врло брзо схватити и запамтити која је „њихова“ песма. Тако неће бити бојазни да ће се деца збунити, да ће изаћи на туђе звоно и тако даље. Битно је да нагласим да је најстроже забрањено да деца певају уз своје песме, као и уз било које друге.
У случају да се неко дете разболи, на разгласу ће бити пуштена песма „Разболе се лисица“ како би сви били свесни опасности која вреба, дотично дете мора бити адекватно обележено на било који начин, битно је само да буде упадљиво. То може бити трака око руке, ноге или главе или било шта слично, дајте машти на вољу, и наставници у скафандерима га одводе у котларницу, на таван или у подрум, зависно која просторија је слободна, где ће сачекати родитеља који ће га затим одвести у болницу. Када дете коначно напусти школу у пратњи родитеља, на разгласу ће се зачути аплауз, као доказ да смо победили непријатеља, и да се поново можемо опустити. У случају већег броја болесне деце, могуће је и организовати ватромет приликом њиховог коначног напуштања школе.
Што се тиче вашег радног времена, оно не да није дуже, већ је знатно краће него раније. Посматрајте то у секундама. Сваки час има 1.800 секунди, плус 2.200 секунди који се односе на онлајн наставу, минус 4.000 секунди који се односе на родитељске састанке и секције којих неће бити, затим попуњавање дневника и матичних књига што се сада ради електронски, и – врло једноставно – доћи ћете и сами до закључка да заправо ништа нећете ни радити, а плату ћете добијати редовно. То је, надам се, јасно. Мислим да о овоме не треба превише причати, јер би неко из Министарства могао да се запита зашто плаћамо људе који не раде ништа, и да крене отпуштање, тако да ово сачувајте за себе!
Ако случајно дође до повећања броја заражених, што не очекујемо у овако доброј организацији, једнако детаљно ћемо разрадити онлајн наставу. Нема потребе да бринете, други мисле за вас. То смо „ковид“ тим и ја. И ето, могу да вам обећам, ако било шта крене по злу, даћу оставку!
Аутор: Маја Бугарчић